Medina korača Maradoninim stopama: predstavljanje Vilja Fiorita na svetskoj pozornici
Nit sudbine često je snažnija i simboličnija od porodičnih veza ili jednostavne sličnosti. Povezanost između Diega Armanda Maradone i Medine nije samo u tome što su obojica levičari. Sve počinje u Vilja Fioritu, 'sirotinjskom naselju' u predgrađu Buenos Ajresa gde su obojica odrasla.
Kada je 28. maja 1999. godine rođen današnji defanzivac Marselja i reprezentativac Argentine, Zlatni dečak je već bio čovek obeležen brojnim događajima koji su ga pretvorili u rok zvezdu pozajmljenu svetu sporta.
I već je bio apsolutna legenda u svojoj zemlji. I sam Medina je to priznao: "Rođen sam osam blokova od kuće u kojoj je živeo Diego, i njegovo prisustvo je stalno. Fiorito je kvart koji diše fudbal."
Takođe skovan na zemljanim terenima skromnog kraja koji je u njegovo vreme već imao neke asfaltirane ulice, za razliku od slavnog prethodnika, mladi Fakundo je detinjstvo proveo sa porodicom pre nego što ga je River Plate potpisao na početku tinejdžerskih godina. Ipak, nikada nije potpuno napustio svoje prvobitno okruženje.
Preživeti u kvartu
"Morali smo da preživimo u kvartu. Morao sam da nabavim kolica i radim, kao i svi ostali. Išao sam da skupljam karton sa celom ekipom, sa svim svojim ujacima. To je bio porodični posao, od ponedeljka do petka. Imali smo dovoljno za jelo, ali se moralo naporno raditi," priznao je sam fudbaler.
Njegovo detinjstvo se sastojalo od treninga, igranja na ulici i odlaska u školu, ali to se nije promenilo čak ni kada se sa 12 godina preselio u bogatiji deo grada da bi ostvario san.
Diego, koji je sa 15 godina napustio Fiorito da bi se uselio u kuću u četvrti La Paternal koju mu je ponudio klub Argentinos Juniors, vraćao bi se s vremena na vreme svojim korenima.
Fakundo je činio isto, kako se seća jedan član porodice: "Čak i kada je trenirao sa Riverom, pojavljivao se subotom da igra na kvartovskom turniru sa Gačitosima, gde je odrastao kao klinac."
Nikada nije prestao da voli mesto odakle mu je srce, čak ni kada se morao prilagoditi jednostavnijoj, strukturisanijoj i manje poznatoj stvarnosti.
U Diegoovo ime
Njegova radna etika bila je dobro poznata širom Fiorita, a poziv u reprezentaciju koju vodi Lionel Skaloni došao je nakon godina borbe i truda.
Štaviše, nedavna povreda Nikasa Taljafika mogla bi mu otvoriti vrata da bude startni levi bek Argentine u otvaranju protiv Alžira. Zapravo, upravo je on ispunio tu ulogu u startnoj postavi tokom prijateljske utakmice protiv Islanda.
Dok obeležavamo 40 godina od krunisanja ultimativnog argentinskog broja 10 na Svetskom prvenstvu 1986, njegov sunarodnik, u svakom smislu, učestvovaće na globalnom događaju sa nadom nekoga ko nosi nasleđe. Vilja Fiorito, taj vrt gde je izrasla najbuntovnija cvetka svetskog fudbala, i dalje živi u sećanju čitave nacije.
Koincidencija koja bi čak mogla doneti nešto što nije viđeno u skorije vreme: reprezentacija koja osvaja uzastopne titule svetskog prvaka, što se nije dogodilo od 1962. Najstroži kritičari bi mogli reći da će, u stvari, Albiceleste igrati, bar u početku, samo u Sjedinjenim Državama, gde je i sam Maradona pretrpeo najstrožu kaznu u FIFA istoriji.
Romantičari, s druge strane, mogu samo sanjati o još jednom levičaru rođenom u Fioritu, spremnom da podigne dugo očekivani trofej četiri decenije kasnije. I to, na zemlji onih Sjedinjenih Država koje je Diego uvek izazivao, radi revanša u njegovo ime.