Uspeh na Azijskom kupu prikriva duboke probleme širom kontinenta
Vise od dve godine nakon suorganizovanja Zenskog svetskog kupa 2023. godine, Australijanci su ponovo pokazali svoj entuzijazam za međunarodni fudbal, razbijajuci niz rekorda pohadanja za ovaj četvorogodišnji spektakl.
Jedan jos veciji broj posetilaca na subotnjem finalu izmedu Australije i Japana na Stadionu Australija u Sidneju podići ce ukupnu posetu daleko iznad 300 hiljada, vise od pet puta vecu od prethodnog rekorda od 59.910 na dogadaju 2010. godine u Kini.
60.279 posetilaca na Stadionu Australija gledalo je remi Australije od 3:3 protiv Juzne Koreje, najveca ikada za utakmicu Zenskog Azijskog kupa. To je takođe slomilo rekord iz grupne faze od 50.276 koji su gledali domacine Australiju protiv Omena na muskom turniru 2015. godine.
Popularnost i uspeh domaćih Matilida podigao je brojke, ali australijske migracijske zajednice takođe su se okupile da podrže druge posecene ekipe.
17.367 posetilaca za pobedu Japana u polufinalu nad Juznom Korejom bio je rekord turnira za utakmicu izmedu dve ekipe koje nisu domaćini.
"Sve u svemu, verujem da ovo izdanje predstavlja znacajan preokret za zenski fudbal u Aziji," rekla je Kanya Keomany, predsednica Odbora za zenski fudbal vladece Azijske fudbalske konfederacije (AFC), u izjavi.
Na terenu međutim, jaz izmedu tradicionalnih sila kontinenta i ostalih ostaje jednako očigledan kao i ranije.
Australija i Japan igračce o titulu treci put u poslednja četiri Azijska kupa.
AFC je proširila turnir na 12 nacija sa osam 2022. godine, ali on i dalje ostaje uglavnom zatvoren klub.
Osim Japana i Australije, samo devetostruka šampionka Kina, Severna Koreja i Juzna Koreja su stigle do finala u poslednjih četvrt veka.
Poznata hijerarhija je istakla nedostatak napretka među novim nacijama ciji zenski programi i dalje pate zbog nedostatka resursa i profesionalnosti.
"Teško je za (njihove igracice) da posvete isto toliko vremena sportu kao ostale," rekla je Bo Biš, predsednica FIFPRO za Aziju i Okeaniju, sindikata fudbalera, za Reuters.
"To čini Aziju ranjivom na pojavu skoro dvostruke ekonomije."
Dok je Evropa preuzela inicijativu u razvoju zenskog fudbala i generisala rekordne prihode i sponzorstva u takmičenjima, Azija je zakasnila.
Bedni zalivske nacije ulažu milijarde u evropski fudbal, ali su posvetile samo mali deo resursa razvoju zenskih programa.
Bahrein na 110. mestu je najviše rangirana zenska ekipa u Zalivu, dok je Iran na 69. mestu najbolji u Zapadnoj Aziji.
Katar, koji je domaćin bio muskom Svetskom kupu 2022. godine, nema rang u zenskom fudbalu.
AFC je preduzela korake za razvoj zenskog fudbala, ukljucujuci pokretanje Zenske Lige šampiona 2024. godine, ali kritičari kažu da je napredak neujednačen.
Nagradni fond ostaje ključno pitanje.
Fond od 1,8 miliona dolara za Azijski kup je najniži među kontinentalnim zenskim takmičenjima, jedva polovina od 3,47 miliona dolara za Afrički kup nacija 2024. godine.
To je oko 12 posto nagradnog fonda za muski Azijski kup 2023. godine u Kataru.
Mnogo kritikovani fond na Zenskom svetskom kupu 2023. bio je oko četvrtine muskog iz 2022. godine.
AFC nije odgovorila na zahteve za komentar o nejednakosti u nagradama i finansiranju zenskih programa.
Igracice su i dalje frustrirane zbog jazova u finansiranju po osnovu pola u svojim zemljama. Zenske Juzne Koreje su prošle godine pretili bojkotom ovog Azijskog kupa zbog uslova.
Biš je rekla da AFC mora dati primer svojim članicama zatvaranjem jaza u nagradama po osnovu pola, uz postavljanje jasnog plana za zenski fudbal koji podiže sve.
"Da bi Azija bila uspešna i zaista se razvila u fudbalsku veliku silu, ne treba nam dve ili tri velike nacije. Treba nam 10 ili 12 da zaista podignu konkurentnost," rekao je on.
"Ne možeš pogođiti metu koju ne ciljaš.
"Ono što bismo stvarno želeli da vidimo je jasnoća oko stvarnog puta za razvoj zenskog fudbala širom Azije.”