Slepi fudbaleri iz Južnog Sudana sanjaju o paralimpijskoj slavi
Jona Sabri Elon ne može da vidi loptu ispod stopala, ali može da je čuje. Tiha zvecka ga vodi mimo odbrambenog igrača i on šutira u mrežu.
Elon je svojim slepim fudbalskim timom iz Južnog Sudana približio snu o takmičenju na Paralimpijadi 2028. u Kaliforniji.
Dvadesetdvo godišnji napadač predstavlja Južni Sudan u timu "Jasne Zvezde", koji debituje na međunarodnoj sceni na prvom turniru za muški slepi fudbal u Ugandi ove nedelje.
Za njega je ovo više od fudbala.
"Moram da postignem više golova da uklonim negativne predrasude o slepim ljudima među našim sugrađanima", rekao je za AFP nakon utakmice.
Slepi fudbal koristi zvonce u loptici da usmeri igrače u petorima timova, koristeći špansku reč "voy" što znači "dolazim" da stalno obaveštavaju ostale o svom položaju.
Tim iz Južnog Sudana je počeo skromno pre pet godina sa samo dvojicom igrača, pod vođstvom vidnog glavnog trenera Simona Madola Akola.
"Postoji toliko potencijala kod ljudi sa različitim invaliditetima koji treba da se oslobodi", rekao je on.
Izazovi
Akol je proširio tim na 40 članova, koji predstavljaju razne plemena iz Južnog Sudana, najmlađe nacije na svetu koja se i dalje suočava sa sukobima i etničkim tenzijama.
"Kroz fudbal ćemo postići trajni mir u Južnom Sudanu", rekao je Elon, jedan od osmorice koji su otišli u Kampalu.
Elon je izgubio vid zbog glaukoma sa deset godina. Godinama nije išao u školu, uveren da kraj vida znači kraj obrazovanja i ljubavi prema fudbalu.
"Jasne Zvezde" su to promenile.
"Izazovi su postali naš najbolji prijatelj", rekao je on.
Postoji mnogo takvih izazova.
Javna fudbalska igrališta u Južnom Sudanu su oštećena rupama, opasna za igrače sa oštećenim vidom.
Postoji samo jedno bezbedno igralište i moraju da plate da ga koriste, rekao je trener Akol.
Zvanični paralimpijski komitet zemlje je osnovan tek pre mesec dana nakon decenijskog pokušaja registracije.
Ali ovaj prvi mini turnir u Kampali, na kome su učestvovali i timovi iz Ugande i Zimbabvea, pruža šansu za veću vidljivost.
"Pokazati da ljudi sa invaliditetima mogu da doprinesu... pa čak i jednog dana da predstavljaju svoju zemlju, to je ono što su ovi momci uradili", rekao je Robert Kid, savetnik za komunikacije u organizaciji Light for the World, nevladinoj udruženju koje podržava igrače iz Južnog Sudana od 2020.
Voljeni i ponosni
Na tribinama u Kampali, mala ali strastvena publika navijala je za igrače.
Džalija Nankvanga, studentkinja prava na Univerzitetu Makerere, preskočila je predavanja da prisustvuje prvoj utakmici u ponedeljak, navijajući za ugandski tim.
Nankvanga je sama slepa ali prijatelj joj je pomogao da prati igru.
"Kada vidim svoje slepe sunarodnike na terenu, osećam se voljenom i ponosnom", rekla je, dodajući da je sada inspirisana da i sama igra.
Finalna utakmica održana je u sredu između Južnog Sudana i Ugande, puna napetosti.
Trebalo je do drugog poluvremena da kapiten Južnog Sudana Martin Ladu Pol postavi jedanaesterac, izazvavši poklike "SSD, SSD" sa tribina, skraćenica za Južni Sudan.
Južni Sudan je pobedio 3-0, ali oba tima su koraknula ka kvalifikacionom mestu za Paralimpijadu.
"Učešće na ovakvom prvenstvu je već pobeda za nas", rekao je Akol.