'Možemo osvojiti takmičenje': Filipe Coelho iz Strazbura o šansama u Ligi konferencije

Posle 17 godina u Benfiki, gde je pomogao u razvoju talenata i učvršćivanju identiteta igre, Filipe Koeljo je odlučio da napusti svoju 'komfor zonu' i potraži nove izazove. Njegova karijera ga je odvela u Estoril, gde je osvojio Ligu otkrića i Kup otkrića, zatim u Čelsi, a sada je u Strazburu, gde je deo tima trenera Garija O'Neila.

U ekskluzivnom razgovoru za Flashscore, portugalski trener se vraća korenima u Sejšalu, objašnjava kako je njegovo vreme sa Crvenim uticalo na njegov pogled na fudbal i hvali Žoa Neveša, koga smatra 'možda najeklektičnijim talentom' sa kojim je radio.

Od svog boravka u Francuskoj do snova o jednog dana povratku u Portugal kao glavni trener, Filipe Koeljo takođe govori o vrednosti portugalskih trenera u inostranstvu, rastu Strazbura i ambiciji da osvoji Ligu konferencije.

Proveli ste 17 godina u Benfiki. Kako je taj period uticao na vas, ne samo kao trenera, već i kao lidera i fudbalera?

'Ja sam ono što sam danas u suštini zbog svega što sam doživeo u Benfiki. Naravno, to mi je dalo mnogo, ali sam i ja dao mnogo ljudima koji su mi se sreli na putu. Sve je bilo u duhu zajedničkog rasta.

'Klup kao Benfika nudi jedinstvene prilike: dobre takmičenja, turnire u inostranstvu, utakmice protiv najboljih akademija na svetu. Sve to vam daje bogatstvo iskustva, osnovu i pozadinu koja se ne može uvek izmeriti u biografiji.'

Proveli ste mnogo godina u omladinskom sistemu Benfike. Da li vas je to vreme naučilo više o pobedama ili više o treninzima?

'Naučio sam da ako dobro treniraš, mnogo si bliži doslednim pobedama. To sam naučio. Danas, kada vidim neke projekte, puno se identifikujem sa onima koji uspevaju da daju malo vremena. Naravno, vreme je relativno: ako nema rezultata, ništa neće spasiti ni sa koliko vremena.

'Ali postoje projekti koji vam daju malo više prostora i, na duge staze, možete videti održivost. U Benfiki, pritisak za pobedu je uvek prisutan, od pionira do seniorke.

'Ali sam naučio, iznad svega, da dobrim treninzima, sa pažnjom na detalje, sa pažnjom na ljude, sa sadržajem i visokim tehničkim znanjem, budemo mnogo bliži pobedi.'

Radio si sa mnogo talenata u poslednjih nekoliko godina. Da li se talent rađa ili se gradi svakodnevno?

'Talent je polazna tačka. Postoje igrači sa više prirodnog talenta od drugih, ali se gradi svakodnevno. Takmičarsko okruženje, kvalitet treninga i kontekst koji stvaramo mogu ga učiniti da raste ili da stagnira. U tom smislu, uloga trenera i štaba je ključna.

'Ali talent postoji na mnogo nivoa. Ne radi se samo o tehničkoj usavršenosti. Postoje igrači sa talentom za rad, za takmičenje, za timski duh i za izvlačenje drugih veština.

'Timovi se ne grade samo jednim tipom profila. Sastoje se od različitih karakteristika, a znati kako ih spojiti je znak dobre strukture i dobrog tima.'

Koji igrači su vas najviše iznenadili na putu?

'Lako je govoriti o njemu, jer sam to rekao nekoliko puta: Žoa Neveš je možda najeklektičniji talent sa kojim sam se susreo. Eklektičan jer može praktično sve na sportskom nivou.

'Iskustva koja je imao, poput igranja lopte na plaži u Algarveu, dala su mu neobičnu tehničku pozadinu. Zatim je imao inteligenciju da prilagodi svoju fizičku strukturu igri, što mu je dalo ogromnu takmičarsku sposobnost.

'Njegova strast, inteligencija i način na koji živi svakodnevni život čine ga primerom za sve ostale. Ono što postiže danas me ne iznenađuje.'

U to vreme, da li ste mogli da zamislite šta će Žoa Neveš postati danas?

'Nema kristalnih kugli. Skauti i treneri rade najbolje što mogu, ali nema apsolutnih sigurnosti. U slučaju Žoa Neveša, zbog njegovog mentalnog profila, strasti, kvaliteta i svestranosti, mogli ste videti dečaka koji nije gledao prepreke. Nije video probleme, već rešenja.

'Uvek je bio veoma dosledan tokom treninga. Nikada nije bilo velikih oscilacija u njegovom izvođenju, što je razlog zašto je bilo jasne posvećenosti njemu. Glavna sumnja za neke možda je bila fizičko pitanje i prilagođavanje seniorskom fudbalu.

'Ali još uvek verujem da je mozak važniji od tela. Iako nije bio visok igrač, Žoa je uvek imao uticaj u različitim momentima igre, čak i na standardne situacije, zbog načina na koji je čitao loptu i njegovog zamaha.

'Sve to, kombinovano sa porodičnom pozadinom, pomoglo je da se oblikuje u igrača kakav je danas. Radio sam sa njim na nivou U14, U15 i U17, pa imam poseban osećaj prema njemu. Poniznost koju je uvek pokazivao bila je primerena, a njegovo prisustvo podizalo je ceo tim.'

Posle toliko godina u omladinskom sistemu Benfike, odlučio si da napustiš komfort zonu u potrazi za drugim stimulansima, uspeo u Estorilu, osvojio Ligu otkrića i Kup otkrića, zatim otišao u Čelsi, a sada si u Strazburu. Gledajući unazad, da li je to bila najbolja odluka?

'Da, dodirnuo si važnu tačku: komfort zona. Biti u Benfiki toliko godina primorava te da se stalno izazivaš da ne upadneš u nju. To je zahtevno okruženje, ali je i veoma bogato, okruženo kompetentnim ljudima koji rastu svakodnevno.

'Ali nisam hteo da budem poznat samo kao omladinski trener. Hteo sam da napravim još jedan korak i Estoril je došao u pravom trenutku. Dao mi je tu priliku i, u isto vreme, omogućio mi da pobedim. Znamo da kada pobediš, trener je više cenjen, a titule su dale vidljivost radu koji smo obavili.

'Estoril je imao veoma dobro takmičarsko okruženje i imam veliko naklonost prema ljudima i klubu. Ta vidljivost je zatim otvorila vrata da vodim U21 u Čelsiju.

'U procesu, bilo je veliko prepoznatljivosti između moje ideje igre i onoga što su tražili, veoma u skladu sa Enzom Mareskom: građenje iz zadnje linije, stvaranje superiornosti i snažna prisutnost u završnoj trećini. Ali uvek volim da naglasim da nije bila samo način igre. Bilo je i načina postojanja, vrednosti i onoga što sam pokušao da prenesem u pogledu kulture.'

Još jedna značajna odluka bila je prelazak sa glavnog trenera na asistenta, ulogu koju trenutno obavljaš. Da li si osetio da ti treba to iskustvo da obogatiš karijeru?

'Apsolutno. Sa izuzetkom mog prvog perioda u Benfiki, kada sam bio asistent Renatu Paivi i Luisu Našimentu, uvek sam bio glavni trener. Tokom vremena sam osetio da bi bilo važno imati iskustvo kao asistent, da se udaljim, posmatram druge lidere, druge dinamike i obogatim se u drugoj ulozi.

'To je ono što sam tražio, bez ikada gubeći iz vida ono što želim za budućnost: ponovo postati glavni trener. Iako osećam da dodajem vrednost gde jesam, prvo sa Liamom Rozeniorom i sada sa Garijem O'Neilorom, potvrdio sam i da je moja vocacija biti glavni trener. Tu osećam svoju strast i svoj put.

'U isto vreme, u ovom kontekstu mi ide veoma dobro, učim od veoma kompetentnih ljudi. I činjenica da sam doživeo dva različita stila liderstva u jednoj godini učinila je iskustvo još bogatijim.'

Bez umanjivanja trenutne situacije i sa najvećim poštovanjem prema klubu u kom si, da li osećaš da bi, ako dođe poziv u kratkom ili srednjem roku da se vratiš u Portugal kao glavni trener prvoligaškog kluba, bio spreman?

'Da, spreman sam. Naravno, postoji pitanje UEFA Pro licence, koja je etiketa potrebna da se otvore određena vrata. Ne treba mi ona da se osećam spreman, ali prepoznajem njenu važnost u trenutnom kontekstu.

'Ne želim da pravim korake koji primoravaju klubove da zaobilaze pravila ili plaćaju kazne. Želim da poštujem taj proces i iskoristim vreme u ulozi u kojoj sam. Povratak u Portugal bi uvek bio nešto posebno. Ne kažem da je to apsolutni prioritet, jer je moj prioritet porodica.

'Srećom, dom je tamo gde je moja porodica i oni su bili sa mnom na svakom koraku. Portugal je moja zemlja, moj ponos i mesto gde je sve počelo. Ako se pojavi pravi kontekst, osećam se više nego spreman da vodim.'

Radio si u Engleskoj i Francuskoj. Kako osećaš da se portugalski treneri percipiraju u inostranstvu?

'Bio sam srećan što sam shvatio u Čelsiju da je ime Žoze Mouriña još uvek veoma prisutno. Veoma kroz njega i njegov tim trenera, takođe sa važnim uticajem Ruija Farie, otvorena su vrata za portugalske trenere.

'Posle toga, portugalski treneri su nastavili da pokazuju sposobnost i zasluge da budu u ovim kontekstima. Mnogo godina kasnije, i ja sam se uključio u taj talas.

'Portugalski treneri se veoma dobro prilagođavaju. Pored svog znanja, imaju veliku sposobnost prilagođavanja, taktičku fleksibilnost i veoma pozitivan način odnosa prema ljudima. Ovaj ljudski aspekt dodaje vrednost u svakom kontekstu. I nije samo u fudbalu.

'Susreo sam Portugalce u drugim oblastima, na pozicijama liderstva i sa velikim uticajem. Osetio sam tu portugalsku kompetentnost u inostranstvu i srećan sam što predstavljam deo te zajednice tamo napolju.'

Govoreći o Strazburu, kakav je bio tvoj boravak u regiji poput Alzasa, u tako posebnom gradu, i kako živiš svakodnevno sa porodicom i radom u klubu?

'Grad je fantastičan. Mali je ali lep, i dobro nas je dočekao sa porodicom. Predsednik, Mark Keler, i Fransoa, direktor akademije, takođe su odigrali važnu ulogu u integraciji moje dece u škole, nešto što teško utiče na odluku poput ove.

'Bila je teška odluka da napustimo Englesku za Francusku, ne samo zato što se moj najmlađi sin upravo rodio. Ali, u porodičnom smislu, prilagođavanje se pokazalo jednostavnijim, jer moja supruga ima francuske korene, studirala je u Ličeju Fransoa u Lisabonu i govori tečno francuski.

'Danas, moja deca već igraju međusobno na francuskom i verovatno ga govore bolje od oca. Veoma su se prilagodili.'

Koji je tvoj domen uticaja unutar štaba Strazbura?

'Moj domen uticaja se nije mnogo promenio od mog iskustva sa Liamom Rozeniorom. Došao sam ovde sa namerom da donesem drugačiji glas u štab i zato sam prihvatio izazov.

'Tokom radne nedelje pokušao sam da dodam vrednost na više frontova. Moja sposobnost da govorim španski pomogla mi je da izgradim veze sa nekim igračima, poput Kendrija Pajeza, Valentina Barkoa, Koaquina Paničelija i Hulija Enkisa, i često sam bio prisutan na individualnim sastancima.

'Posle toga, bio sam veoma uključen u ofanzivni aspekt, posebno u analizi slabosti protivnika i kako možemo bolje iskoristiti završnu trećinu. Sa dolaskom Garija O'Neila, prirodno su došli ljudi kojima veruje, ali od početka sam osetio da je moje mišljenje cenjeno. Pošto sam već poznavao grupu, to je takođe pomoglo.

'Danas osećam da dodajem vrednost u strateškoj pripremi utakmice, u čitanju karakteristika igrača i u ofanzivnom komponentu. Gari ima veoma jasnu identiteta, ali zna da se dobro prilagodi protivnicima. U treninzima takođe imam neku slobodu u planiranju, posebno u ofanzivnim stvarima.'

Strazbur je promenio trenere tokom sezone: otišao je Liam Rozenior, a došao Gari O'Neil. Po tvom mišljenju, šta je prava identiteta Strazbura? Da li je došlo do promene identiteta ili kontinuiteta?

'Pre nego što govorim o trenerima, postoji važna tačka: nikada nisam osetio nedostatak identiteta u Strazburu. Uprkos kritikama nekih navijača o višestrukom vlasništvu, klub zadržava svoju suštinu.

'Predsednik, Mark Keler, je još uvek na funkciji, stadion raste i postoje igrači iz akademije sa redovnim mestima u timu, Abdoul Vatara i Semir El Murabet. To pokazuje kontinuitet. Po mom mišljenju, promena vlasništva je pomogla klubu da dostigne nivo koji bi inače bio težak za postizanje.

'Što se tiče trenera, Liam Rozenior se ističe u komunikaciji i upravljanju ljudima. Gari O'Neil je više fokusiran na taktiku i principe igre. U suštini, dvojica su odličnih trenera, svaki sa svojim karakteristikama.

'Možda su najveće razlike u odbrani. Sa Liamom je bio agresivniji, čovek protiv čoveka pristup. Sa Garijem, pojavila se zaštićenija struktura, sa većom sigurnošću u odbrambenoj liniji, bez gubitka agresije.

'Ofanzivno, ne vidim velike razlike. Možda postoji neka veća strukturna sloboda i određene nijanse u zauzimanju prostora.

'Način na koji je Gari i njegov tim stigli bio je veoma inteligentan: napravili su uticaj sa novim idejama, ali su uspeli da održe ono što je već bilo dobro. Ovo je takođe bilo veoma bogato iskustvo za mene.'

Otkako si stigao, u kom aspektu osećaš da se Strazbur najviše razvio, fudbalski ili taktički?

'Vratiću se na odbrambeni pristup, jer je to možda bila najveća promena. Odlazimo od veoma intenzivnog, čovek protiv čoveka pristupa koji se oslanja na duelje jedan na jedan, ka opreznijoj, sigurnijoj strukturi u odbrambenoj liniji, sa numeričkom superiornošću u tom području.

'Ovo nam nije uzelo agresivnost u visokom presingu, koji je još uvek karakteristika tima, ali je donelo drugačiji balans. Gari takođe donosi iskustvo iz Premijer lige, u zahtevnom kontekstu borbe za ostanak u Premijer ligi, i ta pozadina je dodala važno znanje.

'Danas, igrači kombinuju dve veštine: sposobnost agresivnog presinga i ovu novu odbrambenu organizaciju. Ovo nam daje više rešenja i olakšava prilagođavanje ponašanja u zavisnosti od utakmice.'

Da li je bilo igrača koji su te posebno iznenadili otkako si stigao?

'Svakako nekoliko, ali ako moram da izaberem jedno ime, rekao bih Koaquin Paničeli, ne samo zato što nažalost ne može više da igra ovu sezonu. Svi znaju šta pokazuje na terenu, ali još više cenim ono što vidiš svakodnevno.

'On je fantastičan momak, sa velikom radnom etikom i uzorom za sve. Često se koristio interno kao referentna tačka, zbog načina na koji radi i kako brani tim u svakom trenutku.

'Zatim, unutar kazne, ima prirodan talent za završavanje i verujem da će dostići nove visine. Nažalost, pretrpeo je ozbiljnu povredu kolena, što je veliki gubitak za nas i posebno za njega. Ali nemam sumnju da će prevazići ovu prepreku. Ako moram da izaberem jedno ime, Pani je konsenzus ovde.'

Prošle nedelje ste izgubili od Nica u Francuskom kupu. Da li ste počeli da radite na greškama pred važnu utakmicu sa Rajom Vallekanom?

'Da, to je upravo ono što su treninzi: ispravljanje grešaka, maksimizovanje naših najboljih karakteristika i sprečavanje da se te situacije ponove.

'Nis je predstavio drugačiji pristup od onog koji su pokazali u ligi, sa linijom od pet, nešto što smo očekivali. Dominirali smo posedom, ali nismo bili efikasni sa šansama u prvom poluvremenu.

'Naši protivnici su iskoristili neke naše greške i na kraju su prošli. Ne osećamo da je najbolji tim prošao u finale, ali u fudbalu, tim koji da više golova prolazi. Dakle, zasluge za Nis.

'Sada je fokus na ispravljanju ovih detalja i pripremi za sledeći izazov. Utakmica sa Rajom biće drugačija jer je dvomeč u plejofu, i već smo to doživeli protiv Majnca, kada smo bili dominirani u Nemačkoj, a zatim veoma jaki u Strazburu.'

Kada se pripremaš za dvomeč u plejofu, da li je rad drugačiji od jednokratne utakmice poput Francuskog kupa?

'Ne bih rekao da je veoma drugačiji. Postoji nekoliko nijansi, ali kada je proces dobro uspostavljen, osnova ostaje ista. Ono što se više menja je poruka igračima, jer u dvomeču uvek postoji ideja da ima vremena za ispravku u drugoj utakmici.

'Protiv Majnca, na primer, imali smo drugačiji pristup kod kuće. Način na koji želimo da napadamo uvek je povezan sa načinom na koji se branimo, i prilagodili smo to prema kontekstu. Bili smo u zaostatku i morali smo da preuzmemo više rizika. Uspeli smo da neutrališemo snage protivnika, stvorimo mnogo šansi i dominiramo utakmicom.

'To je možda glavna razlika u nokaut utakmici: shvatiti šta se desilo u prvom meču i prilagoditi drugi prema rezultatu i onome što utakmica zahteva. Sada hajde da vidimo kako će biti protiv Raja.'

Kako vidiš Raja Vallekano u ovoj evropskoj sezoni? U ligi je bilo komplikovano, ali sezona u Ligi konferencije je istorijska.

'To je sigurno. Postoji važna tačka ovde: Gari O'Neil ima puno zasluga u ovoj pripremi. Dobro poznaje određene osobine Raja, ne samo zbog veza između trenutne ideje Inija Pereza i onoga što je Iraola kasnije odneo u Bornmut.

'Kada gledaš Raja, vidiš puno Bornmuta. A naš trener dobro poznaje ove veze između dve ideje. Ne kažem da je to prednost, ali postoji znanje o ponašanjima i dinamikama koje može biti važno u pripremi za utakmicu.

'Iskustvo koje Gari donosi iz Premijer lige takođe dodaje vrednost ovom procesu. Znamo da je Rajo takmičarski, fizički i agresivan tim koji stvara više šansi nego što prima. Igraju veoma direktno i tačno znaju zašto to koriste.

'Moramo biti budni i spremni za ono što će utakmica u Vallekasu zahtevati. Zatim bi drugi meč kod kuće mogao biti važan, kao što smo videli protiv Majnca, gde smo bili veoma jaki u Strazburu.'

Da li osećaš da Strazbur može osvojiti Ligu konferencije?

'Osećamo da možemo, kao što sam siguran da Rajo, Kristal Palas i Šahtar osećaju. Već smo napravili mnogo koraka da budemo ovde, ali sada je naš pun fokus na Madridu. Prvi cilj je da imamo dobru utakmicu i dobijemo pozitivan rezultat. To je korak koji nam treba ako želimo da nastavimo da sanjamo o finalu u Nemačkoj.

'Osećam da možemo osvojiti takmičenje. Postoji ambicija, samopouzdanje i, iznad svega, puno fokusa na četvrtkovu utakmicu.'