Klinička Aston Vila lakoćom savladala Frajburg i posle 30 godina čekanja došla do velikog trofeja

Obukavši potpuno bele dresove, kao znak poštovanja prema herojima osvajanja Kupa šampiona 1982. godine, Vili je bilo potrebno samo dva minuta da uputi prvi udarac u okvir gola u finalu. Morgan Rodžers je snažno šutirao, primoravši Noa Atubolua na odličnu odbranu mnogo ranije nego što je to želeo u prvom evropskom finalu Frajburga.

Nikolas Hofler je ubrzo imao prvu ozbiljnu priliku za Frajburg, ali je udarac levom nogom poslao pored gola Emilijana Martineza.

Kako se prvi poluvreme bližilo kraju, Vila je pokazala snagu i sa razornim efektom postigla dva gola u roku od sedam minuta. Prvi je došao iz dobro uvežbane korner akcije koja je izgledala kao da je direktno sa treninga.

Rodžers je primio kratki korner, dok su igrači Vile u šesnaestercu blokirali svoje čuvare kako bi stvorili prostor za Jurija Tlemansa. On je dočekao loptu i tehnicki savršenim niskim volejem poslao je pored Atubolua.

Belgijski sjajni udarac ubrzo je zasenio nezaustavljivi pogodak Emilijana Buendije u nadoknadi vremena prvog poluvremena. Brzo se okrenuo na ivici šesnaesterca i zakrivio loptu brzinom u dalji ugao, izazvavši scene čiste radosti na suprotnoj strani stadiona.

Ako snovi nemačkog tima o Evropi nisu bili uništeni pre pauze, sigurno su bili kada je Rodžers povisio na 3:0 nešto pre 60. minuta. Projurio je pored braniča i gurnuo loptu u mrežu posle niskog centrašuta Buendije.

Rodžersov treći gol u Ligi Evrope naterao je Julijana Šustera na dvostruku izmenu, ali je bilo previše kasno pošto je Vila pretila i četvrtim golom preko Buendije, a zatim i Džona Mekgina.

Frajburg je bar uspeo da zadrži štetu na tri gola, ali to nije bilo važno navijačima Vile, koji su slavili osvajanje velikog trofeja uz peto mesto u Premijer ligi, što predstavlja peti trijumf Unaija Emerija u Ligi Evrope.