Isključivo: Bivši igrač West Hama i Hrvatske Stimac o radu sa Zrinjskijem, Igor Tudoru i još mnogo toga
Iz svog doma u Bosni, Stimac ne štedi reči opisujući pobedu svog tima Zrinjski Mostar nad dugogodišnjim rivalima Veležom iz Mostara, što je održalo njegov klub u trci za titulu u WWIN Ligi.
"Da bi se dobile takve utakmice, potrebno je više od samo kvaliteta na terenu, jer smo, ponovo ove sezone, igrali protiv 14 igrača na polju," počeo je Stimac, misleći na ono što on vidi kao nepravedno suđenje.
Već je ovo uspešna sezona za Stimača i Zrinjski. Bivši hrvatski internacionalac, koji je osvojio bronzu sa nacionalnim timom na Svetskom prvenstvu 1998, preuzeo je ulogu prošlog leta i proveo tim kroz fazu grupe Lige konferencije, da bi na kraju izleteli pred Kristal palasom u plej-of krugu.
To je označilo povratak u upravljanje klubom za Stimača nakon osam godina pauze. On je očigledno išao manje uobičajenim putevima, provodeći pet godina kao glavni trener Indije između 2019. i 2024, a pre toga radeći u Iranu i Kataru.
Na pitanje zašto je odlučio da preuzme ulogu u Mostaru, on je rekao: „Nedostajalo mi je da radim posao koji volim
"Poziv je došao u pravom trenutku kada sam bio slobodan. Naravno, to nije slično onome što sam radio poslednjih pet i po godina sa indijskim nacionalnim timom.
"To je potpuno drugačiji posao jer je na dnevnoj bazi; radiš sa igračima, možeš više da utičeš na tim, svoje ideje i sve što imaš na umu.
"Zato sam bio veoma uzbuđen, posebno jer je prošlo tek od 2004-2005. godine kada sam bio u upravljanju klubom koji je imao ambicije za titule i trofeje, a to je bio Hajduk Split."
Trofeji su već osvojeni tokom njegovog boravka sa Zrinjskijem. Osvojili su Bosanski superkup i favoriti su da podignu i domaći kup pre kraja sezone.
Sa devet krugova do kraja lige, tim Stimaca zaostaje devet bodova iza lidera Borca iz Banje Luke, i iako su šanse za titulu slabe, 58-godišnjak i dalje smatra da je ovo uspešna kampanja za klub, čak i ako ne osvoje ligu drugu godinu zaredom.
On je nastavio: "Uspeli smo da napišemo istoriju kvalifikacijom u Ligu konferencije (faza grupe) i zatim igrajući protiv Kristal palasa, dve fantastične utakmice protiv tima koji je vredan 100 puta više od Zrinjskog.
"Naš tim vredi 5-6 miliona, a Kristal palas 550 miliona. To je bilo neverovatno iskustvo za moje igrače, da vide da možemo da igramo protiv njih, da stvaramo šanse i stavljamo ih u teške situacije.
"A sada, nakon što smo osvojili superkup ovde u Bosni, u polufinalu smo kupa Bosne. Takođe, još uvek se borimo i pokušavamo da se približimo osvojenju prvenstva.
"(To je) veoma uspešna sezona, reklo bih, sa svim resursima koji nisu veliki i poteškoćama sa kojima se suočavamo jer, kao najbolji tim u ligi, svi igraju protiv vas iz sve snage."
Uspomene na Premijer ligu
Za većinu, viđenje Stimača na klupi u Selherst parku ranije ove godine bilo bi nostalgičan trenutak. Tokom svoje igračke karijere kao bezobrazni odbrambeni igrač, bio je najpoznatiji po periodima u Derbi kauntiju i Vest Hamu.
Sa ovnovima, pomogao im je da se popnu u Premijer ligu pod vođstvom Dima Smita, uz igrače poput Paula Vančopea, što je uključivalo impresivan niz bez poraza u prvoj sezoni kluba.
Preseljenje u Aptron park usledilo je nakon 84 nastupa tokom četiri godine sa Derbijem, gde se ponovo spojio sa Vančopeom, ali i igrao u jednom od najuzbudljivijih timova u Engleskoj u to vreme. U ono što je bila 'zlatna generacija' za Chejmlse, Stimac je video uspon Rio Ferdinanda, Džo Kola, Džermina Defoa, Majkla Karička i naročito Frenka Lamparda.
Govorajući o svom vremenu u Engleskoj, Stimac se seća sa zadovoljstvom: „Četiri godine sa Derbi kauntijem bile su najbolje godine moje karijere, znate, jer u tom periodu bilo je EURO 96, pa Francuska 1998, medalje.
"U prvoj sezoni, promocija u Premijer ligu sa Derbi kauntijem. Zapravo, pridružio sam se klubu nakon što su odigrali 17 utakmica u sezoni '95-'96 i bili na 17. mestu kada sam došao, a moj debi mi je ostavio loše uspomene jer smo izgubili od Tranmira na gostovanju.
"Ali posle toga, 20 utakmica bez poraza; na Boksn dan smo pobedili Sanderlend kod kuće, 3-1 i preuzeli prvo mesto u ligi. A klub se promenio od onog koji je imao plan samo renoviranja vest enda na starom Bejzbol grondu: novi planovi, kupovina zemljišta, novi stadion, novi treninzi, napredak od sezone do sezone i igra neverovatnog fudbala sa svim velikim igračima.
"Imali smo fantastično upravljanje; sjajan mladi trener u to vreme, pomoćnik Dima, Stivi (Stiv Maklaren).
"Stivi je bio briljantan. Odmah si mogao da vidiš da će se uzdići kao trener vrlo visoko, jer mislim da smo bili prvi klub koji je koristio nove tehnologije u fudbalu.
"Verovatno smo bili prvi klub koji je koristio sportske psihologe. Imali smo salu za rehabilitaciju sa 25 stolica za taktičke poente, za sesije oporavka, i bilo je vidljivo da pristup pomoćnog trenera drastično menja klub, taktički i u svakom smislu.
"Dim je imao i verovao Stiviju u to vreme, što je za nas bilo stvarno veliko.
"A onda dve godine sa Vest Ham junajtedom - šta da se kaže? Znate, igrao sam sa momcima tada mladim: Rio Ferdinand, Frenk Lampard, Majkl Karič; još mlađi, Džo Kol tek ulazi u tim, Džermin Defo se pridružio treningu i odigrao prve minute.
"Ali s druge strane, igrači poput Paula Di Kanija, Trevor Sinclera - mog najboljeg prijatelja iz tih vremena - i neverovatne, neverovatne godine. Igrali smo fantastičan fudbal; to je bio šarmantan fudbal. Bilo je zadovoljstvo gledati te utakmice."
Tudorova 'užasna' patnja
Njegovi najbolji igrači dani, međutim, bili su sa nacionalnim timom. Hrvatska, na svom prvom Svetskom prvenstvu kao nezavisna zemlja nakon raspada Jugoslavije, oduševila je svet 1998. Pobedili su Nemačku i Rumuniju na putu do polufinala, gde su na kraju izgubili od konačnih pobednika Francuske, pre nego što su savladali Holandiju u utakmici za bronzu.
Tim je imao mnogo odličnih igrača, uključujući Davora Šokera, ali je uključivao i tinejdžera odbrambenog igrača po imenu Igor Tudor.
Bilo je teško i tragično vreme za Tudora u poslednjih nekoliko nedelja. Nakon jednog boda iz pet Premijer lig utakmica kao menadžer Totenhem hotspura, otpustili su ga iz pozicije preko 'uzajamnog dogovora'. Takođe je izgubio oca u to vreme, i njegov bivši sauigrac saoseća sa prijateljem i kolegom.
"Prolazi kroz stvarno teško vreme, jer je bio veoma vezan za oca, i to je bilo neočekivano što se desilo.
"Razgovarao sam sa njim i izrazio saučešće, i žalio sam što nisam mogao da dođem na sahranu. Ali bio sam u kontaktu sa njim i tokom vremena u Totenhemu, jer je Igor bio moj pomoćnik kada sam bio glavni trener hrvatskog nacionalnog tima.
"Prihvatio je situaciju i uzeo posao, koji je bio stvarno težak u tom trenutku, sa toliko povređenih u klubu, sa toliko igrača koji su imali loš jezik tela, i nisu davali dovoljno samopouzdanja svima koji ih gledaju.
"To je užasna stvar, i ne možeš to promeniti za nekoliko dana, bez obzira na tvoje ime i koliko si dobar trener; to je proces.
"Dakle, nisam siguran da mu je to zaista bilo potrebno kao posao; mislim da je bilo previše rizično. Ne bih preuzeo poziciju, iskreno, bez sigurnosti da mi daju par godina - čak i ako padnemo, nije tvoja greška. Učinićemo najbolje, ali obezbedi da izbacimo igrače koji nisu vredni da budu tu i osiguraj da sledeće sezone, ako padnemo, vratimo se i napravimo jak klub.
"I u takvim okolnostima, prihvataš situaciju koju je neko drugi stvorio, ali ti si žrtva okolnosti, posebno sa rasporedom koji su imali.
dodao je: "Uključili su se sa Tudorom, imajući na umu da je bio veoma uspešan kratkoročno i sve to, da može da utiče, ali to ne uspeva uvek.
"Ako si ozbiljan u upravljanju fudbalom, vođenju kluba poput Totenhema, koji je očigledno veliki klub - sa objektima koje imaju, sa toliko navijača iza kluba koji pate toliko, očigledno, otkako je Levi otišao, stvari ne idu dobro tamo."
Upravljanje fudbalom na bilo kom nivou je težak posao. Pun privilegija, naravno, ali ima pritisak i zamke sa kojima mnogi ne suočavaju u svakodnevnom životu.
Stimac je u jedinstvenoj poziciji, imajući iskustvo upravljanja i klubovima i nacionalnim timovima, od sopstvenih klubova poput Hajduka Splita i Hrvatske, do nekonvencionalnijih opcija poput gorepomenute Indije i Sepahana u Persijskom zalivskom pro ligi Irana.
Prilagođavanje životu daleko od kuće je ključno za uspeh, i Stimac veruje da bi više trenera trebalo da prošire horizonte i prihvate izazove van zona komfora.
On je zaključio: "Imati sposobnost da se prilagodiš različitim kulturama, različitim životnim filozofijama, da se uveriš da si spreman da se promeniš tako da drugi razumeju i prihvate te.
"...Ako govoriš engleski, možeš da se snalaziš svuda. Španski, italijanski, francuski, nemački - to je to za Evropu. I kultura je slična; nema velike razlike. Imamo razlike u hrani - recimo Engleska na jednoj strani i Nemačka, pa Italija, Španija, Francuska na drugoj, ali drugi kontinenti - recimo Afrika, Azija, to je izazov.
"To je izazov za trenere. Imao si mnogo situacija - recimo nemački treneri, idu da rade u Iranu, velika imena, odlaze posle dva meseca; očekuju da se drugi prilagode njima - tako ne ide."