EKSKLUZIVNO: Robert Hut o osvajanju Premijer lige sa Lesterom i šansama Nemačke na Svetskom prvenstvu

Flashscore: Zadovoljstvo mi je što pričam sa vama danas. Počeo bih sa pitanjem o Lester Sitiju. Prošlo je skoro deset godina otkako ste osvojili Premijer ligu sa njima, a sada su oni u Ligi Jedan. Kada pogledate spolja, kako se osećate? Šta mislite o njihovom padu i kakav je vaš stav o celoj situaciji u klubu?

Robert Hut: "Prevashodni osećaj je razočaranje. Pre deset godina, Lester je bio uzor drugim klubovima u regrutaciji, mudroj prodaji i kupovini igrača. Čini se da je to nestalo u poslednjih nekoliko godina.

Teško je gledati kako ispadaju u Ligu Jedan, ali to samo pokazuje koliko vam u fudbalu može škoditi ako propustite jedan ili dva prelazna roka."

Kada se prisetite tog izuzetnog Lester tima, kako ste razmišljali tokom sezone u kojoj ste osvojili titulu? Da li ste ikada mislili da možete osvojiti ligu, ili ste jednostavno igrali utakmicu po utakmicu? I šta vam je Klaudio Ranijeri poručivao?

"Iskreno, titula nam u startu nije bila ni na kraj pameti, pogotovo jer smo se jedva spasli ispadanja prethodne sezone. U početku je cilj bio samo opstanak u Premijer ligi. Opstanak smo obezbedili prilično rano, čak pre Nove godine, pa smo morali da revidiramo ciljeve. Ipak, nikada nije došlo do dramatičnog zaokreta u razmišljanju – uvek smo gledali samo sledeću utakmicu.

Klaudio je sjajno držao fokus na ono što je ispred nas. U sportu ne smeš da trčiš pre stvari, i on se pobrinuo da tako bude. Naravno, kao ljudi, ne možemo da ne sanjarimo, ali smo ostali čvrsto na zemlji zahvaljujući njegovom vođstvu."

Kada se priča o tom Lester timu, fokus je često na napadačima poput Rijada Mahreza, Džejmija Vardija ili čak N'Gola Kantea u sredini terena. Ali veliki deo uspeha počivao je na čvrstoj odbrani, posebno na vašem partnerstvu sa Vesom Morganom. Kakvo je bilo igranje sa njim i šta vas je činilo tako snažnim tandemom pozadi?

"Komunikacija je bila ključna. Ves i ja smo mnogo pričali, držali smo red u zadnjoj liniji i pazili da ne budemo izloženi.

Međutim, najveća snaga tima bila je u tome što smo svi učestvovali i u napadu i u odbrani. Čak i napadači koje ste pomenuli, kada bi loptu izgubili, svi su se žrtvovali da ostanemo čvrsti pozadi. Klaudio je to stalno isticao. Lako je staviti sav teret na defanzivce, ali ako igrači ispred vas ne rade, nemoguće je odbraniti se.

Balans u timu je bio presudan i zato smo imali odličan defanzivni učinak."

Da li primećujete sličnosti sa periodom u Čelsiju? Tamo ste igrali sa velikim liderima i ličnostima, uz Murinja, Terija, Karvalja, Lamparda i ostale. Da li je vladala ista atmosfera jedinstva i radne discipline?

"Svakako, naročito u pogledu zalaganja i odbrambene organizacije. Pod Žozeom su svi razmišljali o odbrani; čak je i Didije Drogba vršio pritisak sa prednje strane neverovatnom energijom.

Ali ako uporedite ekipe igrač po igrač, Čelsi je imao postavu punu svetskih zvezda, najboljih na svojim pozicijama. Taj kvalitet svakako pomaže, i nije mi bilo lako da se izborim za mesto u timu, ali je to bilo izuzetno iskustvo. Disciplina, radne navike i fokus na svaku utakmicu su me oblikovali kao mladog igrača."

Što se tiče učenja, kakvo je bilo iskustvo igranja za Murinja kao mladog fudbalera? I na koji način su lidéri poput Terija uticali na vaš napredak?

"U velikoj meri se učilo gledanjem – primećuješ šta drugi rade. Na primer, Džon Teri bi ostajao posle treninga da radi dodatne vežbe; ja sam uvek voleo dodatne treninge, ali nikad nisam dostigao njegov nivo.

Takođe, posledice grešaka su drugačije. U omladinskom pogonu smeš da grešiš i učiš, ali u prvom timu greške ne prolaze, ako pogrešiš, brzo dobiješ opomenu.

Žoze i stariji igrači postavili su izuzetno visoke standarde; nije bilo bitno samo šta govore, već i šta rade: dodatne sesije, rad u teretani ili sa fizioterapeutom. Te svakodnevne navike su ih činile posebnim liderima. Sve je bilo non-stop, 24 sata."

Okrenimo se vašoj internacionalnoj karijeri. Kakav je vaš utisak o Svetskom prvenstvu 2006. u Nemačkoj? Osvojili ste treće mesto, savladavši Portugal nakon poraza u polufinalu od Italije. Kako ste doživeli to iskustvo, imajući u vidu dodatni pritisak igranja pred domaćom publikom?

"Baš sam uživao u svakom trenutku. Igrati na Mundijalu na svom terenu je retkost i bio sam presrećan što sam deo toga.

Navijači su bili fantastični. Posebno je prva utakmica odredila raspoloženje. Bilo je nedoumica posle loših rezultata na pripremnim mečevima, ali smo brzo poveli – Filip Lam je sa 25 metara zatresao mrežu posle pet minuta, i to je diglo duh čitave nacije.

Nažalost, u polufinalu smo naišli na odličnu italijansku ekipu, i iako smo mogli da ih dobijemo, oni su na kraju bili bolji. Međutim, apsolutno sam uživao na tom turniru; šteta što nismo stigli do finala."

Nemačka je poslednji put bila uspešna na Svetskom prvenstvu 2014. godine, ali od tada je sve složenije. Šta mislite o ekipi Julijana Nagelsmana i njihovim izgledima na predstojećem Mundijalu?

"Utisci su pomešani. Bilo je dobrih partija i razočaranja, kako po rezultatima tako i po igri. Navijači ne znaju šta da očekuju.

Što se tiče igračkog kadra, kvalitet je tu, ravnopravan sa svakom ekipom na prvenstvu. Ali ono što nedostaje je tradicionalni nemački kolektivni duh, gde je tim iznad pojedinca. Previše smo se oslanjali na individualce, a nedovoljno na jedinstvo, što nije uobičajeno za Nemačku.

Mislim da će Nemačkoj biti veoma teško da stigne do kraja i osvoji trofej. I klima će biti problem – vrućina im ne prija, a ima i jakih rivala, pa u jednom meču može biti nezgodno."

Nemačka je oduvek slovila za zemlju sa vrhunskim golgeterom, poput Miroslava Klosea. Kakvo je vaše viđenje trenutnog stanja sa napadačima? Smatrate li da postoji problem, ili imate poverenja u postojeće igrače?

"Po meni, kvalitet nije problem, već stil igre. Kada je Nemačka bila uspešna, završni pas je uvek išao ka špicu ili centaršutevi u kazneni prostor. To više nije slučaj; igra se sporo i strpljivo, što otežava klasičnom napadaču da anticipira. Ranije je bilo direktnije, pa su igrači poput Klosea ili Milera jurili lopte i zabijali.

Talenta ima – Denis Undav, Kai Haverc je opet spreman – ali potrebno je prilagoditi igru njihovim vrlinama, što sa ovakvim stilom nije jednostavno."

Da li biste rekli da je taj spor, strpljiv način kreiranja akcija posebno nemački problem, ili je to opšti trend u savremenom fudbalu?

"To je svakako nemački problem, ali i globalni. U Premijer ligi i ostalim jakim ligama, igra mi je ponekad previše sporija nego što bih voleo.

Od osvajanja titule 2014. Nemačka se nije uspela prilagoditi i razviti; držali smo se onoga što je tad donosilo uspeh, umesto da napravimo zaokret. Pogledajte Argentinu, Francusku ili Portugal, oni su atletski spremniji, direktniji i imaju više snage u napadu, iako ne samo da šutiraju duge lopte. U tim ekipama ima mnogo više dinamike."

Koje nemačke fudbalere izdvajate kao one koji mogu da odluče utakmice na predstojećem prvenstvu? Od koga očekujete najveći doprinos?

"Mislim da je Florijan Virc izuzetno bitan. Na Evropskom prvenstvu je bio solidan, iako se mučio da pronađe pravu formu konstantno. Džamal Musijala je takođe ključan, ukoliko bude spreman. Kada je u svom najboljem izdanju, briljantan je.

Prema mom mišljenju, Virc i Musijala su igrači koji poseduju onu dodatnu veštinu i mogu da stvore priliku za Nemačku. Ja ću posebno obratiti pažnju na njih."