EKSKLUZIVNO: Podolski o nastupima za Nemačku na Svetskim prvenstvima, pobedi nad Brazilom 7-1 i još mnogo toga

Lukas, hvala ti na vremenu. Kako se osećaš kada predstavljaš svoju zemlju na Svetskom prvenstvu?

„Da. Pre svega, hvala. I, ovo je uvek bilo posebno za mene. Nije važno da li je utakmica Svetskog prvenstva ili prijateljska, uvek je bila velika čast igrati za Nemačku i, znaš, kao dete sanjaš da možda igraš u Bundesligi. Onda odigraš nekoliko utakmica u Bundesligi, a onda postaneš reprezentativac i nastavljaš to preko 10 godina.

I kako kažem, uvek je bilo zadovoljstvo igrati... Kada razmisliš, samo 23 igrača mogu biti pozvana na pripreme, a zatim u sastav. A ja sam skoro uvek bio deo toga i uvek je bilo zadovoljstvo.

I uvek sam davao sve što imam na terenu, a posebno van njega, jer predstavljaš svoju zemlju kada si u svlačionici, kada si u autobusu, kada si u hotelu i svemu. I svi nas prepoznaju kao reprezentaciju, uvek mi je bilo važno i nama da se ponašamo sa velikim poštovanjem prema svima. I zato, ponavljam, uvek je bilo zadovoljstvo igrati za taj dres.“

Na Svetskom prvenstvu 2006. dobio si nagradu za najboljeg mladog igrača. Šta ti je ta nagrada značila i koji savet možeš dati mladim igračima povodom toga?

„Naravno, osvojio sam taj trofej, ali fudbal je za mene više od trofeja. Posebno Svetsko prvenstvo 2006. je bilo neverovatno, to je za mene najbolje SP do sada. Za ceo turnir, Nemačka je dobila nove stadione. Atmosfera je bila sjajna. Imali smo skoro svaki dan sunce, 30 stepeni.

Godine 2004. smo ispali u grupnoj fazi Evropskog prvenstva. Niko nije verovao u nas. Promenili smo selektora. Došli su novi igrači, mladi igrači. I mislim da je sa SP 2006. počela nova generacija. I sa tim trećim mestom, znaš, započeli smo nešto, poput putovanja. Započeli smo nešto neverovatno i bio sam deo toga 10 godina.

I, opet, za mene fudbal nije samo jedan trofej, jedan gol ili moja prva utakmica. Za mene je to, u redu, ali za mene, cela istorija sa nemačkom reprezentacijom, nikada neću zaboraviti. Niko mi to ne može oduzeti. I sa 130 utakmica za Nemačku, niko mi to ne može oduzeti. I zato ne volim da pričam samo o posebnim trenucima, poput trofeja, ili utakmice, ili... četvrtfinala, ili penala 2006. protiv Argentine. To je deo sporta... ali mislim da je fudbal više od samo 90 minuta.“

Ali bila je jedna izuzetna utakmica protiv Brazila, 7-1. Kako se osećaš povodom toga? To je sigurno bila jedna od najčudnijih utakmica koje si igrao, zar ne?

„Da. Desilo se možda jednom i nikada više. Ali za nas, znaš, da smo izgubili finale, niko ne bi pričao o toj utakmici sada. Dakle, na Svetskom prvenstvu ili turniru, važno je imati cilj, a mi smo imali cilj da ostanemo do kraja. I za mene nije važno da li pobediš 1-0 posle penala ili kako smo mi 7-1, i dalje moraš da igraš finale i to je važno.

Ali, naravno, cela priča posle utakmice, a posebno posle turnira, mislim da je ta utakmica nestvarna. I svi je pamte, a ljudi će pričati o njoj i za 50 godina. Sjajna utakmica. Čak i u zemlji gde je održano SP, u Brazilu, pobediti domaćina - to joj je dalo nešto... nešto posebno.

Ali opet, bilo je to polufinale i u polufinalu imaš cilj da pobediš. Ponekad na turnirima stvar je sreće, nečeg posebnog ili se mogu desiti različite stvari... ali mi smo to uradili na fantastičan način. I da, 7-1, i prošli smo dalje.“

To je bilo neverovatno. Kada gledaš nemačku reprezentaciju, koji je važan faktor za Svetsko prvenstvo?

„Uvek imamo taj timski duh, otkad sam u reprezentaciji. Naravno, uvek imamo sjajne igrače, ali smo bili i više od jednog ili dva zvezdana igrača. Uvek smo želeli da zvezda bude tim, uvek. Imali smo sjajnu atmosferu, sjajan stručni štab... sjajnog vozača autobusa, fizioterapeute i sve. Celokupno osoblje je uvek bilo deo nas. I mislim, otkad sam u reprezentaciji, to nam je davalo nešto više.

Neke druge zemlje imaju tog ključnog igrača - kada ima dobar dan, on će dobiti utakmicu. Ali mi smo bili, znaš, imali smo golmana, imali smo dobre odbrambene igrače, imali smo dobre vezne igrače, imamo dobre napadače. Mislim da nemamo te neverovatne, neverovatne igrače... ali naša zvezda je bio tim. I od toga, kako smo krenuli od 2006, sećam se svog puta, uvek smo ostajali do kraja. Uvek smo osvajali nešto, drugo mesto, treće mesto.

Uvek smo ostajali do kraja na turniru. Možeš to postići dobrim fudbalom, ali bez dobrog timskog duha i atmosfere, mislim, tu distancu ne možeš dostići.“

Znamo da to nije individualni sport, pa je ovo veoma važno, biti tim, zar ne?

„Ponekad imamo trenutke u finalima. Imaš ključne igrače. I mi smo imali ključne igrače, ali mislim, ponavljam, naša zvezda je uvek bio tim. I timski duh sa stručnim štabom, sa ljudima oko nas, i to nam je davalo nešto posebno.“

Julijan Nagelsman je i dalje mlad trener, ali selektor reprezentacije. Šta ti se sviđa u njegovom pristupu? I koji je najteži deo biti selektor nemačke reprezentacije?

„Teško je reći jer mi nikada nije bio trener, pa ne volim da pričam o ljudima koje ne poznajem ili sa kojima nisam radio...

Biti selektor nemačke reprezentacije je nešto posebno, ali se razlikuje od vođenja (običnog) tima... Jer u timu imaš svakodnevne obaveze, svakodnevne treninge. Pripremaš se za 50 ili 40 utakmica. U reprezentaciji imaš periode kada pripremaš tim za jednu, dve utakmice. I naravno, onda imaš dugu pripremu za turnir, što je uvek za zemlju poput Nemačke i za sve zemlje, nešto posebno.

I to je ključ za selektora reprezentacije - pravilno pripremiti tim za taj jedan trenutak. I kao što sam rekao pre, ne možeš izvući sve iz samo jednog igrača. Moraš upravljati sa 23 igrača da bi imali dobru atmosferu. Moraš biti i malo srećan na turniru. I zato mislim da je drugačije.“

Miroslav Kloze je najbolji strelac u istoriji Svetskih prvenstava sa 16 golova. Iza njega je Lionel Mesi sa 13. Kako je bilo igrati uz Klozea?

„Da, sjajno. On nije samo postizao golove, bio je važan za nas, a i kao saigrač je uvek bio miran. Njegovo ponašanje van terena, njegovo iskustvo i takođe njegova priča su bili važni. Nije odrastao kao talenat sa 16 ili 17 godina jer mu je karijera počela veoma kasno. I ono što je postigao, posebno sa reprezentacijom, je neverovatno.

I biti njegov partner u napadu, naša kombinacija, posebno nemačko-poljska kombinacija, je bila nešto posebno. Bio je i veoma pametan fudbaler. Inteligentno je igrao na terenu. I odlično smo se razumeli. I tako, znaš, nedostaju mi ta vremena, jer igrati sa njim i ostalim igračima koje smo imali je bilo neverovatno.“

Odlično ste se razumeli, to je tačno. Da li misliš da će Mesi oboriti taj rekord na ovom Svetskom prvenstvu?

„To je nešto dodatno. Mislim da je moguće... Biće sjajno videti ga ponovo na najvećoj sceni, jer ovaj igrač uvek daje nešto dodatno. I ne nalaze se više takvi igrači.“

I na kraju, da si ti selektor nemačke reprezentacije, da li bi poveo mladog Lenarta Karla na Svetsko prvenstvo da stekne iskustvo?

„Uvek smo u Nemačkoj imali tog dodatnog igrača koga uvek vodimo u reprezentaciju. I mislim da je on na listi. Pa zašto ne?

Uvek kažem u intervjuima ili generalno, nije važno da li imaš 17, 18 ili 28 godina, važan je kvalitet. Važno je šta ti igrač donosi dodatno, i takođe kakav je kao ličnost... Ja sam imao 18 ili 19 godina kada sam ušao u reprezentaciju, pa zašto ne isto za Karla?

Za mene, kada se priča o godinama, hajde da pričamo o njemu, kakav kvalitet ima. I ako donosi kvalitet, ako reprezentaciji treba njegova pozicija, kada već imaš, recimo, tri, četiri igrača na njegovoj poziciji... možda ti ne treba. Ali, ako ti treba, i ako igra kako je igrao poslednjih meseci, zašto ne? Ja bih ga poveo.“