EKSKLUZIVNO: Husein Ali o povratku Iraka na Svetsko prvenstvo, duelu sa Mbapeom i svojim švedskim korenima

Irak se posle 40 godina vraća na Svetsko prvenstvo. Šta to lično znači tebi, tvojoj porodici i iračkom narodu?

„Veliko je zadovoljstvo. Prošlo je 40 godina otkako smo poslednji put izborili plasman, tako da je biti deo generacije koja vraća Irak na Mundijal velika čast. Moja porodica je ponosna, bliski prijatelji su ponosni, svi su srećni što smo na ovom putovanju. Nadamo se da možemo da ostvarimo dobre rezultate na turniru.“

Dok si odrastao, da li si ikada zamišljao da ćeš biti deo generacije koja vraća Irak?

„Kad si mlad, san svakog je da igra na Svetskom prvenstvu. To je najveća pozornica u fudbalu, naravno da sam imao taj san. Nikad ne znaš, jer se fudbal brzo menja, pa ne bih rekao da sam bio siguran da ću igrati na jednom. Ali uvek sam sanjao da ću jednog dana to ostvariti.“

Kakva je atmosfera u reprezentaciji sada? Ima li više pritiska, ponosa, uzbuđenja ili svega pomalo?

„Mešavina je svega. Želiš da se dokažeš, ali si veoma uzbuđen zbog onoga što dolazi. Iskreno, u grupi u kojoj smo, nemamo šta da izgubimo. Protivnici su ti koji imaju više da izgube. Zato smo uzbuđeni samo da igramo dobar fudbal i da pokažemo svetu da smo spremni da se takmičimo u godinama koje dolaze.“

Igrao si za Švedsku na mladom nivou pre nego što si izabrao seniorsku reprezentaciju Iraka. Koliko ti je značilo fudbalsko obrazovanje iz Švedske?

„To je veliki deo mog razvoja. Bio sam u Švedskoj do 19. ili 20. godine. Bio sam u Malmeu, pa u Orebro, a zatim sam otišao u Holandiju i Poljsku. Švedska je veliki deo onoga što sam kao igrač i zahvalan sam na prilikama koje su mi pružili.“

Da li je bila teška odluka da izabereš Irak, ili si imao bilo kakve dileme?

„Prvi razgovor koji sam imao bio je pre otprilike dve i po, tri godine, sa tadašnjim selektorom, španskim trenerom. Bio je to dobar razgovor i od tada sam osetio da je pravi korak da se pridružim reprezentaciji.

Od tada se razvijamo, postajemo sve bolji i bolji. Sada imamo australijskog trenera, Grejema Arnolda, i on odlično radi sa nama. Napredujemo i popravljamo se svake godine.“

Tvoja grupa su Francuska, Norveška i Senegal. Kakva je bila tvoja prva reakcija kad si video žreb?

„Iskreno? Uzbuđenje. Igrati protiv velikih zvezda je dobar način da se testiraš, i to je dobro iskustvo za nas kao reprezentaciju. Skoro svi naši igrači su veoma mladi, tako da je to dobar korak da dokažemo šta možemo. Takođe smo igrali prijateljsku utakmicu sa Španijom i remizirali 1-1, što pokazuje da imamo kvalitet. Samo moramo da nastavimo i poboljšavamo se svaki dan.“

Kao defanzivac, šta ti prolazi kroz glavu kad znaš da ćeš čuvati Kilijana Mbapea?

„Čuo sam to pitanje mnogo puta, normalno je. Ali iskreno, samo se fokusiram na predstojeće utakmice. Imamo prijateljsku sa Venecuelom, pa Norvešku u prvoj utakmici na Mundijalu. Naravno, svi znaju da je Mbape veliki kvalitetan igrač.

„Bitno je biti najbolja verzija sebe, dati sve od sebe, i nikad ne znaš šta će se desiti. To je dobro iskustvo za mene da igram protiv ovakvih igrača i vidim kako izgleda sam vrh fudbala. Veoma sam uzbuđen zbog toga.“

Postoji li način da se Mbape zaustavi u duele jedan na jedan, ili to mora da bude timski?

„On je veoma dobar igrač, ali fudbal je kolektivni sport. Braniš zajedno i napadaš zajedno. Ako to dobro radite zajedno, funkcioniše. Naravno, kad se nađeš u situacijama jedan na jedan, daješ sve od sebe da ga zaustaviš, ali moraš da to radiš kolektivno, i u odbrani i u napadu, kako bi stvari funkcionisale za tim.“

Norveška ima Erlinga Holanda, koji može da odluči utakmicu jednim dodirom. Kao desni bek, kako se pripremaš za igrača poput njega?

„Imamo veoma fizički jake igrače. To je jedna od naših snaga. Najvažnije je da uvek budeš na 100%, jer na Svetskom prvenstvu odluke padaju u odlučujućim milisekundama. Sve je u marginama, tako da uvek moraš biti na oprezu, spreman za svaki trenutak dok utakmica ne završi.

„Ako igram protiv nekoga ko je veoma tehnički potkovan, gledam snimke da vidim kako se kreće, kako voli da prima loptu, gde su mu slabosti. Znati da li neko voli da ide spolja ili iznutra pomaže mi da to pročitam u igri i dam sve od sebe u toj situaciji.“

Da li više voliš da igraš protiv Mbapea ili Holanda?

„Obojica su kvalitetni, tako da mi nije važno. Stvar je u tome što je Mbape često na krilu, a Erling uglavnom u sredini, pa će Erling većinu vremena biti protiv centralnih bekova dok Mbape ostaje na boku. Takođe sam pričao sa Bendžaminom Mendijem pre nego što sam došao ovde i rekao mi je da su kvalitetni igrači, ali da samo radiš svoj posao, daješ sve od sebe i sve je moguće. To je fudbal, 90 minuta, 11 protiv 11. Nikad ne znaš šta će se desiti.“

Francuska i Norveška će biti favoriti protiv Iraka. Može li vam to zapravo pomoći da igrate slobodno i iznenadite ljude?

„Naravno. Zato je dobro igrati protiv velikih nacija. Nemamo šta da izgubimo, a oni dolaze sa pritiskom. Mi dolazimo da igramo svoju igru i pokažemo svetu da smo sposobni. Skromni smo po tom pitanju. Znamo da nismo favoriti, ali izaćićemo tamo da radimo i pokušamo da osvojimo bodove.“

Igrao si u Holandiji za Herenven. Šta te je Eredivizija naučila kao desnog beka pre nego što si se preselio u Poljsku?

„U Holandiji ima dosta ofanzivnog fudbala, veoma orijentisanog na duele jedan na jedan. Ljudi su tehnički nadareni, tako da se suočavaš sa krilnim igračima koji su okretni i mogu sami da naprave razliku. Naučio sam da se nosim sa tim situacijama jedan na jedan i da budem više ofanzivno nastrojen. Fudbal tamo je disciplinovan i brz. Mnogo sam naučio, a sada u Poljskoj takođe dosta učim.“

To je drugačija vrsta fudbala u Ekstraklasi, zar ne?

„Drugačije je. Poljska je fizička i jaka, igrači su brzi, i više je timska igra nego duel jedan na jedan. Dobro je za mene jer se suočavaš sa snažnim, brzim momcima koji trče celu utakmicu. Ekstraklasa se takođe stalno poboljšava. To je dobar korak učenja za mene.“

Ako bi morao da uporediš nivoe, gde bi smestio Ekstraklasu pored Švedske i Eredivizije?

„Iskreno, Ekstraklasa i Eredivizija su prilično slične po kvalitetu, što je impresivno. Ove godine liga je bila veoma izjednačena, živa do poslednje utakmice. Rekao bih da su Poljska i Holandija na istom nivou, a Švedska trenutno nije toliko jaka, iskreno.“

Da li ti je Ekstraklasa pomogla da se pripremiš za Svetsko prvenstvo?

„Definitivno. Poslednjih nekoliko utakmica je prošlo dobro, postigao sam nekoliko golova, što mi daje dosta samopouzdanja. Nadam se da ću to preneti na Mundijal i biti spreman.“

Tvoj zemljak Amir Al-Amari takođe igra u Poljskoj, u Krakoviji. Da li misliš da će biti još iračkih igrača u Ekstraklasi?

„Definitivno se nadamo. Želimo da zemlja ima mnogo igrača u inostranstvu i želimo da ljudi obrate pažnju na njih. Što se nas tiče, nadamo se da možemo napraviti dobar prvi korak kako bi drugi Iračani došli i pokazali se u poljskoj ligi u budućnosti. Bilo bi lepo otvoriti taj put za ostale momke.“

Da li ti je igranje u Evropi promenilo stil u poređenju sa azijskim fudbalom?

„U Aziji je drugačiji stil. Tamo je skoro nepredvidivo, ne možeš baš da predvidiš šta će se desiti. Igraš protiv igrača koji se iseku unutra i ubace centaršut kakav nisi video u životu, svetske klase, i to ide u oba smera. Nikad ne znaš, zato moraš biti na oprezu.

„Mislim da to šokira evropske reprezentacije kad igraju protiv nas, jer je evropski fudbal veoma dobar, ali prilično predvidiv. Skoro možeš da osetiš kuda ide. U Aziji nikad ne znaš. Dođe u trenutku i onda, bum, nešto se desi.“

Konačno, koju poruku bi uputio iračkoj deci koja će gledati Svetsko prvenstvo?

„Samo da uživaju. I ako postoji mlada generacija koja dolazi i želi da igra za Irak, da im pokažemo da gradimo nešto za sledeće generacije da preuzmu, da igraju sa ponosom i strašću. Irak je uvek veoma strastven.

„Želimo da im pružimo dobar fudbal i da ljudi vide Irak na drugačiji način od sada. Nadamo se da će još momaka doći koji žele da predstavljaju zemlju, i da ovo postane dobar korak za njih.“

Pratite prvu utakmicu Iraka na Svetskom prvenstvu uz Flashscore.