EKSKLUZIVNO: Gokhan Inler o radu iza scene kao tehnički direktor Udinesea

U ovom ekskluzivnom intervjuu za Flashscore, Gokhan Inler objašnjava šta podrazumeva uloga tehničkog direktora. Pritom se osvrće na delove svoje karijere na koje se danas oslanja dok radi sa igračima u italijanskom klubu Serie A, uključujući naravno i osvajanje te legendarne titule prvaka Premier lige sa Lečesterom.

Ako bi neko bio potpuno nov u fudbalskom svetu, kako bi opisao poziciju tehničkog direktora? Koja je tvoja glavna odgovornost?

"Recimo da je to posao u punom krugu, jer moja odgovornost ovde podrazumeva da budem prisutan svuda. Da budem pored igrača, pored kluba, pored trenera, pored svih odeljenja osoblja. Trebaš imati pregled nad svime. Mislim da tehnički direktor, ili sportski direktor kako se još tako zove, treba da obuhvati pun krug.

"Ova pozicija se menja svakog dana. Ranije, kada sam bio igrač, tehničke direktore ili sportske direktore sam ređe viđao na terenu. Ali sada, ovaj profil je uvek sa timom, posmatra, prati treninge, proverava brojke. Mislim da je to razlog zašto sam ovde. I takođe, sviđa mi se jer je stimulirajuće, i trebaš biti spreman za sve."

Da li ti je bilo lako da pređeš iz uloge igrača u menadžersku poziciju u fudbalu?

"Ne, nije bilo. Ali naravno, prvo sam morao da odlučim da završim karijeru jednog dana. Imao sam oko godinu dana da razmišljam šta želim da radim. Kao igrač, jednog dana sigurno razmišljaš šta ćeš raditi posle karijere. Moja vizija je uvek bila da postanem sportski direktor.

"Sada imam ulogu odgovornog za tim, i to je potpuno drugačije. Trebaš biti spreman 24 sata dnevno za sve, ne samo za igrače, već za sve ljude u klubu. Iskreno, preko 20 godina iskustva mi je pomoglo. Ali trebaš biti svež i spreman, jer nisu svi dani dobri ili savršeni. Zato treba naći pravi balans, uvek biti poštovan i uvek spreman za dan."

Sa izrazima poput '24/7' ili 'pun krug', da li te je nešto iznenadilo u ovoj poziciji? Nešto iza scene što nisi video kao igrač jer te to nije zanimalo, ali je veoma važno u tvojoj sadašnjoj ulozi?

"Kao igrač, o čemu razmišljaš? O izvođenju na terenu, o formi, o oporavku, i o tome da budeš uvek spreman. Recimo da je to bilo to. Ali ako pređeš na ono što sam sada, potpuno je drugačije. Imaš pritisak sa svih strana. Trebaš balansirati stvari. Trebaš ugrabiti prilike. Trebaš rukovoditi svime, ne samo fudbalom, već i navijačima. Dinamika je potpuno drugačija.

"Da bi igrači nastupili vikendom, treba ih pripremiti. Igrači imaju toliko pritiska, mediji, navijači, privatni život, i trening. Fudbal se promenio, i zato treba uvek biti oštar."

Da li osećaš veći pritisak u ovoj ulozi nego u godinama kada si igrao?

"Oba uključuju veliki pritisak, ali je drugačiji. Fizički, kao igrač, trebaš trčati svakog dana na visokom nivou. U ovoj ulozi, možda je manje fizički, ali više mentalno. Trebaš biti stvarno jasan. Emocije su drugačije svakog dana u ovoj ulozi. Zato trebaš biti jasan sa sobom i reći, 'Ja sam ovde za loše i dobre dane'. Trebaš biti jasan i iskren prema igračima i osoblju.

"Igrač ode kući, opusti se, provede vreme sa porodicom. Ali ovde, posle treninga, još radiš. Trebaš planirati sutra, rukovoditi marketing stvarima, i upravljati svime. Potpuno je drugačije, ali mi se sviđa."

Da li misliš da je fudbal danas zahtevniji nego pre 15 ili 16 godina? Ne samo za igrače, već i za poslove poput tvog?

"Svakako. Mislim da su očekivanja sada viša. Ima više medija i društvenih mreža. Ranije nismo imali to toliko ekstremno. Sada, svaki pokret vide svi, svi te gledaju. To važi i za našu ulogu. To je veoma veliki posao."

Često čujem da bivši igrači kažu da su srećni što su igrali u eri kada društvene mreže nisu bile tako velika stvar. Da li deliš to mišljenje, ili bi više voleo da igraš danas kada igrači mogu i da se promoviraju?

"Možeš to gledati sa obe strane. Na kraju, treba uvek poštovati svoju ulogu i dati sto posto za posao da budeš čist sa dušom. Sada možeš promovisati igrače i raditi lepe stvari.

"Ranije, kada sam bio veoma mlad, samo si igrao fudbal i pokušavao da pobediš utakmicu. Sada, još uvek treba pobediti utakmicu, ali sa odličnim nastupom i svim dodatnim stvarima, jer je slika igrača ili člana osoblja veoma važna za poštovanje i kredibilitet."

Hajde da pređemo na 'Udinese DNK'. Kako bi definisao udineskog igrača? Koje karakteristike treba da ima?

"Kao što svet zna, Udinese je poznat po talentu i velikim igračima. DNK je da igrač nastupi na najvišem nivou koji može. Ima sve ovde da to uradi. Ali prvo treba da ima poštovanje, kada stigne, treba mu objasniti gde smo. Udinese nije Milan. Nije Napoli."

Kako to radiš? Da li postoji ritual kada igrač stigne?

"Da, otkako sam došao ovde, predložio sam nešto da uvedem igrače sa pravim dočekom. Predstavljamo DNK, ne samo fudbal, već i izvan fudbala, oko kulture Udinesea i navijača. Imamo igrače sa celog sveta sa različitim kulturama. Zato treba ih dobro upoznati.

"Za mene, upoznavanje igrača sa klubom je veoma važno. Posle toga, treba ostati oštar i voditi ih pravo. Svaki igrač ima drugačiji karakter, ali do sada stvaramo velike prilike za njih, i oni to poštuju."

Strategija kluba je jasna, pronaći velike talente, razviti ih, i prodati većim klubovima. Klub je izuzetno uspešan u tome. Da li je ova dugoročna vizija igrala ulogu u tvojoj odluci da prihvatiš ovu ponudu?

"Poznajem porodicu Pozzo još od kada sam igrao ovde, i uvek sam održavao kontakt posle odlaska. Uvek mi se sviđao ovaj stil jer rade veoma vredno, a ja sam takođe vredan radnik. Znam tačno šta porodica Pozzo želi. Bilo je čast za mene da dobijem ovu ulogu odmah posle karijere. Ponekad treba čekati takvu šansu, ali za mene, to je bila velika prilika.

"Takođe trebaš znati jezike, italijanski je osnovni zahtev. Znanje jezika je bilo ključno za ovaj korak, jer ne mnogo bivših fudbalera ulazi u ovu oblast jer je stvarno zahtevna. Ne svako može to da radi, ali trebaš biti pozitivan i gladan, i ja sam to hteo."

Da li je ponekad frustrirajuće znati da ako igrač nastupi dobro, to znači da će otići u drugi klub na kraju sezone?

"Igrač dolazi ovde da se razvije, i ako nastupi na visokom nivou dve ili tri godine, veći klubovi će doći po njega. Ali pre toga, igrač treba da radi stvarno dobro. I ja sam bio isti. Provedao sam četiri godine ovde, uradio dobar posao, pa prešao u Napoli, što je bio veliki korak. Znam kako da razgovaram sa igračem i kako da ga pripremim.

"Naravno, gubiti najbolje igrače nije uvek lako. Mogu dati primer Floriana Tovena. Kada je prvi put stigao, bio je visokonivoj profesionalac, ali možda nije pokazivao punu kvalitetu. Sa nama, počeo je da raste, postao je lider i kapiten, i imao je sjajnu godinu.

"Promenili smo mentalitet i timski duh. Udinese je poznat po tome, ali iza scene, to je stvarno težak rad. Moram skinuti šešir porodici Pozzo, oni su uradili sjajan posao. Zato smo u Seriji A preko 30 godina."

I nije tako uobičajeno uspešno voditi klub 40 godina...

"Nije uobičajeno za ovaj region. Ispred nas su samo veliki klubovi, i to je ogromno postignuće. Zato je u redu ponekad dodati malo 'biber' ili vatre da se stvori pritisak na igrače. Udinese je poznat po tome što pomaže igračima da napravite sledeći korak. Ako nastupiš, klub će ti pomoći. Ako ne radiš prave stvari, klub može primeniti veoma jak pritisak."

Kao bivši kapiten, pomenuo si da je Florian Toven postao lider. Da li pomažeš svom treneru, Kosti Runjaiću, da identifikuje lidere u svlačionici?

"Da, imao sam iskustvo kao kapiten švajcarske reprezentacije. Otmar Hicfeld me je postavio za kapetena. Nisam bio originalno Švajcarac, ali sam se rodio tamo, pa sam bio savršen 'most' između trenera i tima zbog različitih kultura. Naučio sam da kapetovanstvo nije samo staviti traku na ruku, to je više posla. Trebaš uvek biti pozitivan, poštovati igrače, držati ih zajedno, i biti lice pred medijima.

"Ovde u Udineu, vidim ko može, a ko ne. Odlučili smo za Tovena kao prvog kapetena zbog njegovog iskustva kao svetskog prvaka. On i Jaka Bijol su bili savršena kombinacija prošle sezone. Prodali smo obojicu. Ove godine, izabrali smo Jespera Karlströma i Sandija Lovrića. Mnogo smo razgovarali sa trenerom da odlučimo to."

Ceo tvoj karijera je bila zasnovana na vrednom radu. Da li je zato porodica Pozzo dala tebi ovu priliku? Da pokažeš mladim igračima šta treba da postanu vrhunski igrači?

"Mislim da jeste. Imam preko 20 godina iskustva, i video sam toliko uspona i padova. Komuniciranje sa igračem na njegovom jeziku je mnogo efikasnije nego preko prevodioca. Moje iskustvo mi pomaže da objasnim igračima kako da dođu na vrh. Samo biti ovde nije kraj, treba ih učiniti svesnim.

"Fudbal nije samo imati novac i malo trenirati. Došao sam iz nule, bio sam vredan radnik. Svaki dan je bio o žrtvi. Nikad nisam pušio ili pio alkohol. Svi me znaju po tome. U Lečesteru, niko nije poznavao klub pre nego što smo osvojili. Otišao sam tamo kao lider, ali sam odigrao samo pet utakmica. To je bila najteža godina moje karijere. Izgubio sam mesto i kapetansku traku u reprezentaciji."

Deset godina kasnije, ljudi se osvrću na tu titulu Lečestera kao na bajku. Ali za tebe lično, bila je teška godina, zar ne?

"Sa fudbalskog aspekta, bilo je teško jer su (N'Golo) Kante i (Deni) Drinkvoter bili fantastični. Ali pre toga, niko ih nije poznavao. Imali smo sjajan timski duh. Uvek sam ih gurao. Mogo sam samo da kažem, 'Idem leti, ne marim', ali sam se borio. Gurkao sam Kanteta i Drinkvotera. Osetili su pritisak.

"Na kraju, titula je bila veliki uspeh jer niko ne može oduzeti ono što sam proživeo i naučio tamo. Kažem igračima: 'Nije lako. Postati visokoprofilni igrač nije lako'."

Da li koristiš čudo Lečestera kao argument da pokažeš igračima da je sve moguće vrednim radom?

"Lečester karta je poput 'zlatnog džokera'. Koristim je kada igrači pate jer ne igraju. Objašnjavam im da nije kraj sveta. Vrednim radom, stvari se menjaju. Posle Lečestera, igrao sam još osam godina u Turskoj. To je bilo ključno vreme za mene, odlučio sam da napredujem bez agenta, i to je bilo poput druge karijere.

"Zato je važno za mene da budem jasan i iskren prema igračima. Moraš im reći istinu. Moja snaga je što imam dobar odnos sa igračima. Igrači su oni na terenu, trener ili ja ne možemo igrati. Igrači su ključ, pa trebaš rukovoditi svakim profesionalno."