EKSKLUZIVNO: Emile Heskey o svojim uspomenama sa Mundijala – od okršaja sa Ronaldom do Kapelovog besa

Iako je debitovao 1999. godine i dvaput ulazio sa klupe na Evropskom prvenstvu 2000, Heskeyjeva reprezentativna karijera je zaživela tek godinu dana kasnije.

U kišnoj noći u Minhenu septembra 2001, tadašnji igrač Liverpula postigao je gol kojim je stavio tačku na čuvenu pobedu od 5-1 protiv Nemačke u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, a taj meč je za Flashscore opisao kao najbolji u svojoj karijeri.

Time je potvrdio svoju važnost za tim Svena Gorana Erikssona i obezbedio ispunjenje jednog od najvećih snova godinu dana kasnije – izabran je među 23 igrača koji su otputovali u Južnu Koreju i Japan da predstavljaju Englesku na Mundijalu 2002.

„Visoko na toj listi“, kaže Heskey, rođen u Lesteru, upitan gde nastup na Svetskom prvenstvu stoji među vrhuncima njegove karijere.

„Kao dete, to su uspomene koje imaš. Gledaš Svetsko prvenstvo. Gledao sam Džona Barnsa, Gari Lineker je iz Lestera, pa sam gledao njega kako postiže gomilu golova. I onda sanjaš da i sam zaigraš na jednom.“

Iako je taj san ostvario sa 24 godine, ubrzo je shvatio da nosi i određene poteškoće.

„Nije lako“, kaže.

„Slažete se međusobno, ali morate imati na umu da smo mnogi od nas odrasli zajedno. Ja sam naravno poznavao Majkla (Ovena), a tada sam igrao za Liverpul, tako da sam znao nekoliko igrača Liverpula, ali... Zanimljivo je, jer si u stranoj zemlji, a ne vidiš tu zemlju. Vidiš samo hotelske sobe i različite prostorije unutar hotela.“

„Dosada je veliki problem“, nastavlja. „Posebno za igrače koji ne vole da budu sami sa sobom, a bilo ih je poprilično.“

Ipak, Heskey i engleski tim su mogli malo da izađu i prošetaju tokom turnira 2002, zahvaljujući slavnom statusu jednog od njegovih saigrača.

„Imali smo sreće, imali smo Dejvida Bekama. On bi zatvorio jedan tržni centar, a onda bismo otišli i samo šetali po njemu, uglavnom samo da izađemo iz hotela.“

Na terenu u Aziji, Engleska je završila druga u grupi zahvaljujući pobedi od 1-0 nad Argentinom, a Heskey je potom postigao svoj prvi gol na Mundijalu u pobedi od 3-0 protiv Danske u osmini finala, ali je Brazil sa zvezdama izvojevao tesnu pobedu od 2-1 i izbacio ih.

Taj poraz još uvek boli Heskeyja, koji smatra da su on i njegovi saigrači mogli da urade nešto posebno tog leta.

„Da nije bilo Ronalda, Rivalda i Ronaldinja, verovatno bismo imali stvarno dobru šansu da to osvojimo...

„Bilo je bolno, a lično nisam bio spreman da idem kući. Bio sam spreman da idem dalje.

Napadač je i dalje ostao važan deo engleskog tima, ali je izgubio naklonost posle Evropskog prvenstva 2004, pošto nije dobijao pozive više od tri godine. Ipak, za to vreme nikada nije sumnjao da će ponovo igrati za reprezentaciju.

„Znao sam da ću ponovo igrati“, priseća se. „Znao sam šta mogu da pružim i šta mogu da donesem. Bilo je samo pitanje vremena.“

Ispostavilo se da je bio u pravu, dobrim delom zahvaljujući Ovenu. Njih dvojica su izgradili blisku vezu kao napadački tandem u Liverpulu i reprezentaciji, a osvajač Zlatne lopte 2001. ubedio je selektora Stiva Meklarena da vrati Heskeyja u tim 2007. godine.

„Bio je to Majkl. Majkl je prozborio koju reč. Rekao je: 'Vrati ga u tim', i da, vratio sam se i ostao.“

Engleska je propustila Evropsko prvenstvo 2008, pošto se nije kvalifikovala, što je dovelo do imenovanja cenjenog trenera Fabija Kapela, koji je dobio zadatak da ih odvede na Svetsko prvenstvo 2010.

Kapelo je zavoleo Heskeyja, koji je postao njegov prvi izbor za mesto pored Vejna Runija u napadu, ali iako Heskey lično nije imao problem s tim, Italijanov direktan pristup je uznemirio mnoge.

„Bio je veoma oštar po pitanju nekih stvari. Vikao je i derao se, što je meni bilo u redu, jer sam ionako bio u takvom okruženju u fudbalskim akademijama, ali neki ljudi to nisu mogli da podnesu i nisu voleli.

„Nekoliko puta sam ga iznervirao, pa je vikao i bacao stvari.“

Na kraju, Kapelov pristup nije doneo uspeh – njegov tim je jedva prošao grupnu fazu u Južnoj Africi posle remija sa SAD i Alžirom, da bi potom izgubio 4-1 od Nemačke u osmini finala.

Iako Heskey smatra da je izdanje iz 2002. bilo uspešnije od dva Mundijala na kojima je učestvovao, to pripisuje kvalitetu igrača, a ne razlikama između Eriksona i Kapela.

„Mislim da je jednostavno bio bolji kvalitet igre, da budem iskren“, odgovara kada ga pitaju zašto je sve išlo bolje 2002.

„Imali smo zaista vrhunske igrače. Ne kažem da ih nismo imali i na ovom (2010), ali sam prosto osećao da smo 2002. imali malo više.“

To doba engleske reprezentacije se u velikoj meri smatra razočaranjem, jer takozvana Zlatna generacija nikada nije otišla dalje od četvrtfinala na Mundijalu ili Evropskom prvenstvu, gde su zaustavljeni i 2004. i 2006.

Međutim, Heskey se ne slaže u potpunosti sa tom ocenom, tvrdeći da su i mnoge druge velike nacije bile podjednako jake u to vreme, ističući talente koje su Francuska, Portugal i Brazil imali na raspolaganju: „Svako je u to vreme imao svoju zlatnu generaciju.“

Ipak, ne može a da se ne zapita šta je moglo biti za njega i njegove saigrače iz generacije 2002.

„Mislim da smo tada bili najbliže.“