EKSKLUZIVNO: Ederson o brazilskim nadama za Svetsko prvenstvo i razlici između Pepa i Ancelottija
"Prvi koji moraju da veruju su igrači; ako igrač ne veruje, zaboravite na to", rekao je.
Trenutno igrajući za Fenerbahče, Ederson je takođe rekao da ga turski navijači podsećaju na one iz Korintijansa i Vaska, uporedio rad Ancelottija i Pepa Gvardeole, i setio se ključnog saveta koji je dobio od bivšeg golmana Žulija Cesara na početku karijere.
Intervju sa Edersonom održan je u nedelju, 29. marta, iz logora Selekcije u Floridi, gde će tim igrati protiv Hrvatske u drugoj prijateljskoj utakmici tokom pauze za reprezentacije. Pogledajte ceo intervju ispod.
Šta vam prolazi kroz glavu tako blizu Svetskog prvenstva?
"Mirno. Ostala su samo dva meseca, i još uvek imamo mnogo, mnogo stvari da uradimo zbog našeg procesa. Ali implementirali smo to na treningu, pokušavajući da se što brže uskladimo, da upijemo ono što trener od nas traži, zar ne?
"Jer naš proces je počeo kasno. Dakle, nadam se da će tokom prave takmičenja moći da stavimo u praksu ono što smo trenirali i vežbali."
Šta vas čini da verujete da Brazil može da bude svetski prvak?
"Sve, čoveče, sve. Imamo kvalitet, imamo potencijal. Naravno, još uvek ima malo posla da se uključe sve ideje koje trener želi, da igramo dobro i pokažemo dobar fudbal. Ali igrači moraju da budu prvi koji veruju, jer ako igrači ne veruju, zaboravite na to."
Ovo je vaš treći ciklus Svetskog prvenstva. Jesi li se mnogo promenio otad?
"Da, da, mnogo toga se promenilo. Sada sam iskusniji, zrelijiji. Dakle, počinjete da gledate stvari drugačije. Naravno, kada dođe ovaj period, to stvara malo više anksioznosti među igračima.
"Igrači daju sve od sebe, ali uvek se plaše ozbiljne povrede i propuštanja Svetskog prvenstva zbog toga, pa je sve u tome da se što više posvetite tokom treninga i mečeva i radite tretmane, dodatne vežbe u kampu, dodatne aktivnosti, što je veoma važno."
Biće skoro 50 dana zajedno u kampu Svetskog prvenstva. Koliko je važno poznavati karakter svakog igrača?
"To je veoma lako. Poznajem 99 posto igrača koji su danas ovde. Neki dolaze prvi put, ali nove dolaske približavamo sebi, da se osećaju opuštenije, da se ne nerviraju toliko.
"Na kraju krajeva, igramo igre sa njima, sve, pokušavajući da ih približimo, da se osećaju kao da nije njihov prvi put, da se osećaju opuštenije... tako bolje igraju na treningu i, posledično, u utakmici."
Igor Tiagoo se bori za titulu najboljeg strelca u Premijer ligi sa tvojim bivšim timskim drugom, Holandom. A Rejnan je upravo stigao u Bornmut. Koliko engleska liga može da doda igraču ovog kalibra?
"Dodaje puno jer je Premijer liga veoma intenzivan fudbal. Mnogo mladih igrača stiže tamo i treba im vreme da se prilagode, i vidiš Rejnana kako igra veoma dobro, odigra neke sjajne utakmice; vidiš da se veoma brzo prilagodio.
"Nije mu trebalo to vreme ili proces prilagođavanja. Igor Tiagoo je takođe postigao mnogo golova. Mislim da su to dva mlada momka, Igor Tiagoo izgleda kao da ima 40, ali je još uvek dečak. Dakle, mislim da obojica imaju svetlu budućnost pred sobom, što sam siguran da će reprezentacija veoma uživati."
Imao si priliku da radiš sa Gvardeolom i Ancelottijem. Kako je raditi dan za danom sa ovom dvojicom? Jesu li veoma različiti?
"O da, imaju različite ličnosti, zar ne? Ancelotti je opušteniji, Gvardeola intenzivniji, ali su i dalje dva sjajna trenera, i bio sam privilegovan što sam radio sa njima."
Ancelotti je više pričalica, možda?
"Ancelotti priča sa svima, razgovara sa igračima nasamo. Mislim da je to normalna stvar za sve trenere da rade sa svojim igračima. A Ancelotti, sa svojim imenom, prenosi svu svoju iskustvu na nas, to je veoma pozitivno."
Donosiš li nešto iz Premijer lige, iz Pepovog rada, u svakodnevni život sa reprezentacijom? Igra sa nogama, na primer. Da li još uvek nosiš nešto od toga sa sobom, ili je to ostalo u timu Mančester Sitija?
"Ne, to mnogo zavisi od okolnosti, načina na koji Ancelotti želi da igramo. Ako mora da me koristi kada igram nogama, znaću.
"Iako sam u poslednjoj utakmici imao tri loša izlaska tamo, ali to je deo fudbala. Normalno je, ali šta god da uradim sa onim što sam imao u Sitiju, sa reprezentacijom, uradiću."
Osećaš li da tvoj trenutak dolazi u reprezentaciji?
"Hmm, ne znam. Pokušavam da radim kao da moj trenutak dolazi sutra. Dakle, bez obzira da li igram ili ne, uvek sam se pripremao na isti način, jer prilika dolazi kada najmanje očekuješ, zar ne? Dakle, moraš biti spreman."
Kako je igrati sada u Turskoj? Jesi li imao priliku da porazgovaraš sa Tafarelom o lokalnom fudbalu i rivalstvima?
"Da, da, fudbal je lud tamo. Ali Turska je veoma dobra zemlja, njeni ljudi su fanatični prema sportu, ne samo fudbalu. Dakle, malo podseća na Brazil tamo, malo na navijače Korintijansa, Vaska, Flamengoa, najfanatičnije navijače koji pevaju cele 90 minuta.
"Ali ono što stvarno podseća su navijači Korintijansa i Vaska, ljudi tamo su fanatični, igraju sa timom, pate sa timom. Veoma je drugačije od onoga na šta sam bio navikao u Engleskoj, zar ne? Tamo, ljudi doživljavaju utakmicu više nego u Engleskoj."
U Brazilu nam je teško pomiriti strast sa razumom kada se radi o razgovoru o fudbalu, zar ne misliš?
"Da, isto je u Turskoj. Ponekad pričaju puno iz emocija, takođe; pišu komentare iz emocija, šalju poruke iz emocija, ali to je normalno, to je stvar navijača. Navijači uvek žele da pobede, zar ne?
"Navijači nemaju tu mentalnost igrača koji je dao sve od sebe i ponekad završi remizom ili porazom, ne znaju da razlikuju te termine."
Osećaš li da je reprezentacija takva?
"To je svuda tako. Navijači uvek žele da pobede i da vide tim kako igra dobro, ali to nije uvek slučaj, zar ne? Neki od nas igrača razumeju, ali većina ne."
Kako je tvoj završni deo sezone u Turskoj? A u Premijer ligi, ko misliš da će osvojiti titulu?
"Dobro ide u Turskoj. Drugi smo u ligi, ali sve je otvoreno. Boriti ćemo se do poslednjeg kola, verujući da je moguće. A u Premijer ligi je 'Sitizao', zar ne, uvek. Zaboravite. Završnica Sita je drugačija od drugih timova tamo, to je sigurno."
Misliš li da, sa dve prijateljske utakmice pre Svetskog prvenstva, tri meča u grupnoj fazi, tim možda ubrza tamo?
"O, apsolutno. Ceo tim, zajedno. Imaćete duži period priprema, pa će biti drugačije, jer ovde (u prijateljskim utakmicama u martu) na kraju imate dve, tri dana treninga pa utakmicu pa još dve, tri dane dalje pripreme i još jednu utakmicu.
"Dakle, mislim da je malo teže za nas da upijemo sve ideje koje Ancelotti želi da implementira."
Jesi li upoznao Mikela Artetu tokom karijere? Kako je bilo razmenjivati iskustva sa njim?
"Bilo je veoma dobro. Arteta je veoma inteligentan momak, mlad je. Ima puno potencijala da bude sjajan trener.
"U Sitiju je puno pomogao napadačima, radio je puno na završnicama i na treningu, kada je igrač nedostajao - bilo zbog povrede ili kao zamena - uvek je igrao i, pa, dao je sve od sebe."
Kada si stigao u Benfiku, Žuli Cesar je bio prvi izbor na poziciji bek-centra, zar ne? Šta si naučio od njega?
"Da, pre 10 godina. Ako se ne varam, 11 ili 12. Žuli je momak koji me naučio puno. Ne samo u fudbalu, već i van fudbala. Uvek mi je davao savete o ulaganju novca kada sam počeo da zarađujem dobar novac, reinvestiranju, znanju šta da radim sa novcem jer... Kao što novac dolazi, tako i odlazi ako nemaš glavu na pravom mestu.
"Pomoć je mi dao, naučio me je kako da uložim novac, pa sam naučio puno pozitivnih stvari od Žulija. Žuli je bio ključna figura u mom procesu, ne samo na terenu, već i van njega. On je spektakularan momak i puno mi je pomogao."
Ima li još nekih imena koja su bila važna u tvom putu kroz profesionalni fudbal?
"Nisam ga upoznao igrajući, ali Rožerijó Seni, koji je moj idol, zar ne? Nisam ga znao, ali on jeste, moj idol zbog istorije koju je izgradio u Sao Paolu, zbog svega, zbog sve ljubavi i predanosti koju je imao tokom svih ovih godina i zbog titula koje je osvojio.
"A Žuli, koji je bio spektakularan golman i sa kojim sam proveo dve godine, jer je on momak van uobičajenog. Žuli je moj partner, pa su to ova dva momka, ali uglavnom Žuli, jer sam živeo sa njim, poznajem ga i znam njegov karakter."