EKSKLUZIVNO: Chiarodia iz Gladbacha o reprezentaciji Italije i borbi protiv ispadanja

Skroman i sa niskim profilom, što se vidi i na njegovim društvenim mrežama, Fabio Chiarodia je davno napustio predmečane rituale, osim navike da obuje levi čizme pre desnog. Za njega svaka utakmica ima istu važnost, i priprema je sa istom pažnjom, ali bez odricanja od tjestenine kao svakodnevne hrane.

Na savršenom italijanskom, dokaz da je odrastao govoreći maternji jezik svakodnevno, branilac prelazi sa nedavnih uspomena sa reprezentacijom do 21 godine na trenutne događaje sa klubskim timom.

Rođen i odrastao u Nemačkoj u italijanskoj porodici. Kako si došao da igraš direktno u italijanskim omladinskim selekcijama?

"Imao sam 14 godina, i bio sam u omladinskom timu Verdera iz Bremena. Italijanski skaut koji je radio u Nemačkoj razgovarao je sa mojim roditeljima, predlažući da igram za italijanski tim do 15 godina. Odmah sam rekao da, to je bio san za mene da igram za Italiju."

Šta te veže za Italiju?

"To je zemlja u koju sam se vraćao svakog leta na odmor, ali otac mi je preneo strast prema Azzurrima. On je iz Veneta i govori puno dijalekta, dok sa majkom više govorim italijanski; ona je iz Furla."

Pratiš li neke timove u Italiji?

"Otac mi je takođe preneo strast prema Juventsusu, kao i prema nacionalnom timu Azzurra."

U mnogim utakmicama Italija-Nemačka koje si gledao na televiziji, za koga si navijao?

"Uvek sam navijao, i navijam za Italiju. Uvek."

Između Đorđa Kijelina i Maca Humelsa, ko te više inspiriše?

"Kijelin, naravno! (smeje se). Takođe sam ga upoznao, i bio je spektakularan. Mi smo obojica levičari, iako sam možda po stilu igre više sličan Bonućiju, jer volim da pokrećem akciju. Ali Kijelin je igrao za Juventsus ne znam koliko godina, kao i za reprezentaciju, pa je očigledno vrhunski igrač, i puno se od njega inspiriram."

Možda bi voleo da ga pratiš i u Juventsusu?

"(Smeje se) To ostaje da se vidi, i to zbog toga što u karijeri treba donositi najbolje odluke za sebe. Još je rano razmišljati o takvim stvarima."

Ovo ti je treća sezona u Bundelsligi. U prošloj si postigao prvi profesionalni gol baš kao Kijelin, glavom sa kornera...

"Da, mislim da je bilo posle samo pet minuta. I to je bio 1-0, važan tip. Bila je to jedinstvena emocija, jer je cela moja porodica bila na stadionu. Neverovatan užitak."

Kao branilac, više voliš da anticipiraš ili da izvedeš veliki tackling?

"Anticipacija možda bolje služi timu da se odmah upusti u akciju, ali tackling zaista prenosi puno adrenalina. Gotovo kao gol."

U subotu, vaša Borusija Mengengladbah ima važan izazov kod kuće protiv Volfsburga, u svetlu borbe protiv ispadanja...

"Ostalo je četiri utakmice, i želimo da ih sve dobijemo, bez obzira na protivnike. Ali očigledno je da je ova utakmica veoma važna za nas: pomalo je kao prva mala finala."

Već si ih proučio?

"Uvek to radim, bez obzira na snagu protivnika. Ispred njih će biti važni igrači, među njima (Kristijan) Eriksen, koji ima puno kvaliteta i pokazao je to u Interu."

Ove godine si takođe imao povredu mišića koja te držala van igre skoro četiri meseca. Kako si se nosio sa tim?

"Mogu reći da je to definitivno bio period učenja. Morao sam mnogo da radim sam, i sa atletskim trenerom i sa mentalnim kočom. I, paradoksalno, mislim da je to bio važan i pozitivan period, jer sam puno naučio. Bila je to moja prva povreda, pa sam prvi put upoznao kako je život bez fudbala. Ali pomoglo mi je da se ojačam, i u teretani sam na sebe stavio pet do šest kilograma mišića."

U Mengengladbahuu je pomoćni trener Oliver Novil, finalista Svetskog prvenstva 2002. Kakav je on?

"Imam veoma dobar odnos sa njim, jer uvek razgovaramo na italijanskom. Odrastao je u Švajcarskoj, pa takođe govori italijanski, kao i mnoge druge jezike. I premda je očigledno specijalizovan za napadače, veoma smo bliski."

Kako pristupaš važnoj utakmici kao što je ona kod kuće protiv Volfsburga?

"Iskreno, kao i sve druge, barem u pogledu pripreme. Biće to sigurno važna utakmica za naš cilj. Finala. I protiv njih će biti i veliki igrač Eriksen, što će me motivisati da odigram dobro."

Do sada, ko je bio najteži protivnik za čuvati?

"Hari Kejn, jer nije samo veoma tehnički vešt već i veoma jak fizički. Rekao bih da je skoro izuzetak među centralnim napadačima. Zatim, što se mene tiče, pre svake utakmice pokušavam da proučim napadače sa kojima ću se suočiti. Ali igrati protiv njega je sjajno."

Kakva je atmosfera u timu do 21 godine?

"Mi smo sjajni, dobar smo tim. I to je multikulturalna grupa. Često se šalimo, posebno sa Filipom Maneom, koji igra u Dortmundu. Ponekad mu kažem da je postao previše nemački po ponašanju (smeje se)."

Osim njega, u Dortmundu igraju i Samuele Inačićo i Luka Redžani. Susrećete li se povremeno?

"Ne baš, iako sam samo 100 km daleko. U slobodno vreme izlazim sa prijateljima, malo više. Ali sledeće nedelje ću morati da ih izazovem, i biće to sjajno."

Baldini će preuzeti seniorsku reprezentaciju u junu, privremeno. I postoje glasine da bi mnogi iz tima do 21 godine mogli biti pozvani...

"Ništa ne znam o tome za sada. Zatim je očigledno da igrati za seniorsku reprezentaciju više je od sna. Mislim da svaki italijanski dečak sanja da obuče taj dres. Ali to bi bilo više od časti."

Međutim, biće to samo prijateljske utakmice. Što znači da bi još uvek mogao biti pozvan od strane Nemačke za sada...

"Moja želja je da igram za Italiju. Uvek sam o tome razmišljao."

Tim do 21 godine deluje kao prava grupa, kohezivna i višeetnička...

"Apsolutno. I svi govorimo italijanski, čak i oni koji su pre dve godine imali problema jer nisu odrastali u Italiji. I idemo dobro."

Da li je Baldini neka vrsta očinske figure za vas?

"Ima puno iskustva i brine ne samo o igračima već i o ljudima iza sportista. Na primer, kada sam bio povređen, kontaktirao me je nekoliko puta da vidi kako sam."

Je li tačno da sa njim ne koristite mobilne telefone?

"Apsolutno. U trenucima kada smo svi zajedno, na primer, kada ručamo ili večeramo, oni su zabranjeni. I, iskreno, tako je bolje jer na taj način stvaramo grupu i upoznajemo se međusobno."

Ti imaš veoma nizak profil; tvoj Instagram nalog ima veoma malo objava.

"Malokad se bavim društvenim mrežama, i to zbog toga što ponekad odigraš lošu utakmicu i objaviš nešto na društvenim mrežama, i dobiješ kritike."

Da li je Fransesko Kamarda, tvoj vršnjak, možda dobio previše pritiska?

"Nikad nisam doživeo svu tu pažnju, možda zato što nisam napadač. Ali on je još uvek veoma mlad, već je odigrao ne znam koliko utakmica u Seriji A. Mislim da je na dobrom putu, pa će vremenom postati još vredniji."

Kako si doživeo eliminaciju Italije sa Svetskog prvenstva?

"Bio sam na pripremnom kampu sa timom do 21 godine, i svi smo bili veoma razočarani. Bila je to velika bol da propustimo treće Svetsko prvenstvo zaredom. Ali sada idemo na Evropsko prvenstvo."

Evropsko prvenstvo 2027 za vaš tim do 21 godine, s druge strane, nije daleko...

"Još uvek moramo da se kvalifikujemo (smeje se). Nisam sujeveran, ali još uvek treba matematički da se kvalifikujemo."